ZVUK HORA I ORGULJA – MOJE PRVO OPLEMENJENJE

Marko Križanović,  ljubav prema muzici osetio je u najranijem detinjstvu a istu, kako kaže, iskazuje kroz interpretaciju pesama uz koje je rastao.  Na salašu kod maminih roditelja, ispod frižidera je bio cvrčak kojeg još i sada čujem, a prošlo je nemalo, 20 godina – priča nam Marko svoje najranije uspomene vezane za zvuk i muziku prisećajući se i uspavanki koje mu je pevala majka Zinka . Zvuk hora i orgulja na misama su isto rana i davna sećanja. Ukratko, to je moje prvo oplemenjenje! Inspiraciju Marko pronalazi u starogradskoj muzici, mađarskim i ruskim romansama, delom u sevdalinkama a oduševljava se i melosom Dalmacije i Italije kao i francuskim šansonama. Volim da izvodim starogradske pesme jer izuzetno dobro prenose sentiment čoveka panonske regije kroz tekst i muziku. To su pesme poput Sonja, Hteo bih te videt, Kad mi pišeš mila mati, Milovao sam garave i plave, Do dva konja… Dakle, muzika vremena kada su ljudi znali da iskažu svoju zaljubljenost i nisu se stideli svojih osećanja – kaže Marko. Ipak, da bi se ovakve numere dobro izvele mora se puno slušati muzika od raznih izvođača uz pratnju različitih orkestara odnosno pratiti trend. Naprimer ko danas želi da se bavi sevdalinkom mora poslušati nekadašnja izvođenja istih na radio Sarajevu do današnjih izvođenja interpretatora Amire Medunjanin i Damira Imamovića. To su ljudi koji od starog prave nešto novo a ujedno ovu vrstu muzike približavaju mladima. Marko jednako uživa i u horskom i u solo pevanju jer, kaže, pevanje je vrlo kompleksna radnja i mora da se poštuju pravila, ako čovek želi da je to ono pravo. Pevanje  u horu znači slušati kolegu do sebe i pratiti dirigenta. Preklapanje harmonija u višeglasovnom pevanje je nešto što pokreće bujicu energija – kaže Marko dodajući da je solo pevanje  aktivnost koja uključuje veću odgovornost. Pevati za nekoga i da se taj neko saživi sa tvojim pevanjem i tvojom pesmom je kruna rada! Uzori u muzici su mi Frenk Sinatra, Vice Vukov, Placido Domingo, Ivo Robić, Cune Gojković, Zaim Imamović, i Đani Stipaničev, i naravno Zvonko Bogdan kao pevači, i prvenstveno dobri ljudi – navodi Marko dok divljenje izražava i prema maestru Ljubiši Pavkoviću, Janiki Balažu, Hrvoju Majiću, Bocanu Nikoliću, Momčilu Stajnojeviću, Bokiju Miloševiću i drugima. Pored tematskih večeri koje Marko organizuje, repertoar na njegovim redovnim nastupima uvek  je raznolik i brojan. Volim da imam bogatu koncentraciju. Iako je tehnika pevanja uvek ista sa mimikom i izgovorima pojedinih reči mnogo toga može da se promeni – kaže Marko dodajući da sve zavisi od muzike koja je iza njegovih leđa, generacije koja sluša, ambijenta, želje, i svakako, raspoloženja. Treme gotovo uvek ima, u meri da me podseti da moram paziti kako obavljam posao – kaže još Marko dodajući da tremu od koje klecaju kolena odavno nema. Ovaj mladi pevač kada bira mesto nastupa vodi računa o svakom detalju. Svaki prostor nosi svoji energiju a u skladu sa istim biram i repertoar. Nije isto nastupati u Gradskoj kući odnosno u Gradskoj biblioteci ili u nekoj hali.  Ovom mladom umetniku ambicije ne nedostaju a trenutno radi sa Šandorom Kolomparom, klaviristom, koji mu je otvorio vrata za interpretaciju popularnih pesama. Što se više okušavam u muzičkim vodama, bolje upoznajem sebe. Želja mi je kroz pevanje i pesmu što više dopreti do mog iskona, do svojih korena. Želim dobar tim ljudi oko mene da zajednički stvaramo novu muziku na temeljima tradicije starih pesama.