VELJKO VOJNIĆ: Mere zaštite na visokom nivou

Subotica danas: Koliko dece od septembra pohađa vrtić i koliko je to u odnosu na prošlu godinu?

Veljko Vojnić: U odnosu na prošlu godinu imamo povećanje od stotinu dece . Naime, ove godine upisano je 4430 dece a prema anketi koja je urađena pre neki dan oko hiljadu dece je ostalo kući jer su se roditelji izjasnili da decu neće dovoditi u vrtić dok traje ova situacija. Ti roditelji imaju mogućnost da reše njihov boravak na drugom mestu ali će se sa tom decom raditi preko interneta.

Subotica danas: Na koji način se primenjuju mere zaštite dece u vrtiću?

Veljko Vojnić: Na način koji se primenjivao od marta meseca. Što se tiče organizovanja u grupama mi primenjujemo sve preporuke Ministarstva prosvete . Listu novih mera Ministarstvo je izdalo 18. avgusta a u skladu sa istim ćemo se i ponašati. Imamo iskustva sa primenom ovih mera tako da tu neće biti nikakvih problema. Roditeljima neće biti dozvoljen ulazak u vrtić osim roditeljima čija su deca na adaptaciji jer toj deci treba podrška oko navikavanja na novu sredinu bez prisustva roditelja. Ostali roditelji predaju decu na ulazu u vrtić, gde se deci meri temperatira, a tu su i dezobarijere. Roditelj je dužan da obavesti vrtić ukoliko neko u porodici dobije temperaturu odnosno da javi ukoliko dete ne dođe jedan dan u vrtić zašto nije došlo. Ukoliko se posumnja ili potvrdi da se radi o Covid-19 onda sva deca i zaposleni moraju na testranje, PCR test u Zavodu za javno zdravlje. Roditelji čija su deca na adaptaciji dolaze u manjim grupama , gde svaka grupa u vrtiću provede sat do sat i po vremena dnevno nakon čega se vrši dezinfekcija prostora, i provetravanje kada dolazi druga grupa. Adaptacija dece traje oko nedelju dana najviše dve nedelje u zavisnosti od samog deteta. Kada se adaptacija završi roditelj više nema potrebe da ulazi u vrtić. Takođe u vrtić ne mogu da ulaze treća lica, osim vaspitača.

Subotica danas: Mere zaštite kod zaposlenih u vrtićima?

Veljko Vojnić: Zaposleni su tokom čitavog radnog dana, u obavezi da nose zaštitnu masku i da drže odstojanje od dece koliko to okolnosti dozvoljavaju jer je potreba za bliskim kontaktom sa detetom često neophodna bilo da se radi o promeni pelena ili drugoj vrsti pomoći. Što se tiče zaštite pored maski vaspitač koji radi na prijemu nosi vizir, koriste se dezobarijere a pojačana je dezinfekcija prostora i ruku. Iako smo mi u svakodnevnom radu naučeni da dezinfikujemo sve površine i prostor jer je to deo koji se odnosi na naš svakodnevni rad bez obzira da li je epidemija ili ne sada  su praktično uvedene samo dodatne mere i to više provetravanja prostorija, deca više vremena provode na dvorištu sa zaposlenima, nema mešanja među grupama i zaposlenima, ne vrši se razmena hrane dok svako ko ima temperaturu iznad 37 ide na pregled da bi se utvrdilo da li je pozitivan na Covid-19.

Subotica danas:  Šta je potrebno da pribave roditelji da bi deca počela da pohađaju vrtić?

Veljko Vojnić: U pitanju je standardna dokumentacija. Zdravstveno uverenje, potvrda lekara da je dete zdravo i uredno vakcinisano a ukoliko to nema dete ne može biti upisano u vrtić. Kriterijumi za upis dece nalaze se u postojećem Pravilniku pored kojeg postoje i preporuke Ministarstva, kada je potrebno obratiti pažnju na socijalni status porodice. Mi smo dužni da prihvatimo i slučejeve koji ne mogu da se dokumentuju raznim uverenjima i potvrdama i na taj način vršimo odabir dece koja će biti upisana u vrtić. Naravno postoji i lista čekanja pa ukoliko dete ne bude smešteno odmah na početku dopuna se vrši sa ove iste. Na naše zadovoljstvo broj dece raste a ove godine već dve stotine roditelja neća moći da upišu svoje dete u jednu od naših ustanova. Imamo problem prostora i problem sa zaposlenima. Pokušavamo da iz tog problema izađemo ali u rešavanju tih problema smo sada usporeni zbog korone.

Subotica danas:  Dobijena sredstva za Erasmus projekat dokazuju relevantnost iste a šta ustvari to znači za ustanovu i nešto o samom projektu?

Veljko Vojnić: Naši vaspitači su edukovani za izradu projekata i konkurisanje za sredstva i kada je u pitanju saradnja  strateškog partnerstva i razmena dobre prakse mi sarađujemo sa kolegama širom EU. Predškolska ustanova „Naša radost“ iz Subotice ima status Etwinning ustanove i predstavlja uzor i model modernog pedagoškog pristupa ne samo u Srbiji, nego i u Evropi što dokazuje i  novi  Erasmus projekat koji je finansiran od strane Evropske Komisije pod nazivom: „Wanders of outdoor learning“, odnosno,” učenje van vrtića”. Koordinator celokupnog projekta je Sovenija, a pored naše ustanove, partneri na projektu su iz Portugala, Italije, Turske i Rumunije. Ovaj projekat počinje sa realizacijom  u oktobru 2020. i trajaće do kraja 2022. godine, a omogućiće razmenu dobre prakse na etwinning platformi i mobilnosti realizatora u navedene zemlje. Ukupna vrednost projekta je oko 160.000 evra. Kao obrazovna ustanova koja  je jedan od lidera u pisanju i realizaciji međunarodnih projekata  svoja iskustva stručni tim “Naše radosti” podelio je i kolegama iz Španije i Estonije koji su kod nas bili na radnoj praksi tokom 2019.godine, a tokom ove i  2021.godine očekuje se da na radnu praksu kod nas dođu kolege iz Francuske, Belgije i Bugarske. Inače, u toku je i realizacija Erasmus projekat koji je dobio sredstva je K 229( strateška partnerstva  ) u kojem je Predškolska ustanova „Naša radost“ koordinator. Naziv projekta je „Connection of Fairy Tales and  STEAM“, a partneri su iz Grčke, Bugarske i Slovenije. Tokom projekta vaspitači će sa partnerima razmenjivati primere dobre prakse vezane za STEAM pristup koji se uklapa u nove Osnove programa po kojima ćemo raditi od septembra. Projekat će trajati do kraja 2021. godine.Prvi susret partnera je planiran za oktobar 2020.godine u Subotici, a susreti u Grčkoj, Bugarskoj i Sloveniji sledeće godine. Aktivnosti projekta se realizuju u vrtićim „Zvončica“, „Šumica“ i „Zeka“.

Subotica danas:  Da li je u planu otvaranje novih predškolskih ustanova?

Veljko Vojnić:  Od 2016. godine dolaskom ove gradske uprave počinje drugačije da se posmatra situacija u kojoj se nalazi predškoslaka ustanova odnosno da se drugačije posmatra stanje objekata i organizacija  odnosno podrška radu. Budžet se u odnosu 2015. godinu  duplira a posebna pažnja se stavlja na otvaranje novih i rekonstrukciju starih objekata kao i rekonstrukciju centralne kuhinje. Predloženo je da se vrši nadogradnja pojedinih vrtića, jer nam nedostaje 200 mesta i to u urbanim delovima grada,  u naselju Prozivka i Radijalac a kako bi se pokrila potreba za smeštajem dece, jer nije samo važna edukacija i socijalizacija dece nego i da roditelj može da ode na svoje radno mesto i obavlja svoje dužnosti. Takođe je u planu da se odgovori na peticiju roditelja u Đurđinu, kako se ne bi zapostavile ruralne sredine, u pogledu smeštaja dece u vrtić.