MZ Kelebija ima oko 2200 stanovnika, ali je teritorijalno jedna od većih mesnih zajednica u Subotici.Od table do same granice ima 5 km, potom deo prema šumi do Makove Sedmice, sa leve strane ova mesna zajednica prostire se do Bajskog puta i gotovo je svaki deo teritorije naseljen – kaže nam na početku razgovora predsednik saveta ove mesne zajednice Tihomir Milošev dodajući da se trude da o svakom građaninu  brinu i da ga obiđu.  Negde imamo svega jedan salaš ali se trudimo da svima pružimo jednake uslove. Kelebija ima zabavište, školu koja obrazuje učenike do četvrtog  razreda na oba jezika sredine, dom zdravlja  kao i apoteku . Imamo Dom omladine u sklopu kojeg se nalazi velika sala od preko 300 kvm, gde održavamo razne svečanosti. Gotovo svakog petka naši aktivni penzioneri, do početka pandemije, organizovali su balove i druženja – kaže Milošev dodajući da, na žalost, iako su pokušavali u nekoliko navrata, nemaju nijedan sportski klub. 70 posto ulica u ovoj mesnoj zajednici nije asfaltirano, a to je problem koji traje preko 50 godina. Glavni razlog je slaba naseljenost ali se situacija danas promenila i mi radimo na tome, koliko nam mogućnosti dozvoljavaju. Pre 15 godina imali smo 2-3 asfaltirane ulice a sada ih je mnogo više. U centru sela ostala je još svega jedna neasfaltirana ulica ali su problematične ulice prema šumi gde sada imamo dosta građana koji su odlučili da svoj život u gradu zamene životom u prirodi. Dosta mladih parova kupuje kuće na Kelebiji. Naseljava se deo oko Majdana  – priča Milošev dodajući da se mesto u poslednjih 30 godina u potpunosti izmenilo. Vikendice su, kako kaže, pretvorene u kuće, a ima i penzionera koji su se preselili iz grada. U letnjem periodu oko 500 ljudi provodi leto u vikendici. Zimi je situacija u drugom delu mesne zajednice, gde se nalazi Miljkutski put, dosta teška. Ima dosta blata jer tim ulicama prolazi teška mehanizacija. Naime, ljudi se uglavnom bave poljoprivredom i mlekarstvom a cisterne kada su loši uslovi teško dolaze do njih. Pokušavamo da iznađemo rešenje nasipanjem tucanika ili asfaltiranjem – kaže Milošev dodajući da sa lokalnom samoupravom imaju dobar odnos kao i da imaju razumevanja za trenutnu situaciju.  Y krak je totalno izmestio teški saobraćaj iz sela, što meštanima, kako kaže Milošev, mnogo znači jer su kolone nekada bile duge i do 3 kilometra. Saobraćaj nije mogao funkcionisati, autobus nije mogao se probije do granice, građani nisu mogli da izađu iz dvorišta . Smeće, jedan opšti haos. Y  krak je izuzetan potez a koliko znam uskoro će biti završen nadvožnjak preko istog i pušten u promet kada će  zemljoradnici iz Kelebije imati alternativni prelaz pa neće morati da ga zaobilaze skroz do Somborskog puta odnosno da se vraćaju sa druge strane. Pored onih koji žive u ovoj mesnoj zajednici ima i onih koji vole da se po jednom njenom delu prošetaju kao i onih kojima šuma služi za bacanje otpada. Otpad po kelebijskoj šumi , ne bacaju meštani Kelebije. Mi smo kao mesna zajednica sa Pokretom zelenih, prošle godine, organizovali akciju čišćenja Kelebijske šume i Majdana gde je odvežena ogromna količina otpada. U šumi postoje mesta gde ljudi ostavljaju smeće. Tamo se stvaraju  male deponije šuta a prošle godine imali smo slučejeve da se smeće izbacivalo i na njivama  kada se stvorila i jedna velika deponija na Miljkutskom putu. Pravi potez je ipak iznošenje smeća u kantama. Pre par godina uvedeno je tipsko odnošenje smeća, sa tipskim kantama, koje su zamenile one žute vreće u koje gotovo ništa nije moglo da se stavi. Ipak u ulice u koje vozilo Čistoće ne može da uđe, ljudi otpad iznose do glavnog puta. Meštani ove mesne zajednice nedeljno dva puta, utorkom i četvrtkom od 7 do 12  kao i dva puta mesečno imaju priliku da iznesu svoje probleme tehničkom sekretaru Milici Kolarov a uglavom su to problem sa migrantima koji se skrivaju u Kelebijskoj šumi. Problem meštana svakako je vodovod. Nemamo ni 100 korisnika vodovoda a i kanalizacija je jedan od većih problema.  Svaka kuća ima septičku jamu. Plan postoji da se vod za Vodovod sa Zorke spoji do granice, što bi nam mnogo  značilo jer je voda na Kelebiji jako loša. I pored situacije koja nas je zadesila u mesnoj zajednici Kelebija  pripremaju se za život i posle korone. Uz sredstva za materijal dobijena od grada i vredne volonterske ruke kompletno je sređena i okrečena velika sala mesne zajednice. Pomažu nam i penzioneri koji imaju par majstora,pa se dogovaramo ko šta može da uradi– kaže nam predsednik saveta mesne zajednica Kelebija dodajući da svi zajedno iščekuju da ova situacija konačno prođe.

Mesna zajednica Kelebija svake godine, za preko 200 mališana,  organizuje podelu paketića. Ove godine i pored trenutne situacije paketići neće izostati ali će dostava istih biti organizovana na jedan sasvim drugačiji način. Deci će se na 12-13 lokacija kočijama raznositi paketići a roditelji će o samoj podeli na vreme biti obavešteni.