Svake godine 16. oktobra obeležava se Svetski dan hrane. Situacija sa dostupnošću hrane odavno nije bila teža. Više od 3 milijarde ljudi, odnosno, skoro 40% svetske populacije, ne može sebi da priušti zdravu ishranu. Dodatno, skoro 2 milijarde ljudi su prekomerne težine ili gojazni zbog loše ishrane i sedećeg načina života. Zbog toga Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i ove godine organizuje niz aktivnosti kako bi skrenula pažnju javnosti na probleme u prehrambenim sistemima, ali i omogućila svima da se priključe rešavanju problema.

Heroji hrane

Bilo da neko ima 5 ili 105 godina, on može postati „Heroj hrane“ i učestvovati na takmičenju za najbolju fotografiju koja ilustruje jedno od četiri moguća unapređenja: bolja proizvodnja, bolja ishrana, bolje okruženje ili bolji život u seoskim područjima.  FAO foto konkurs za Svetski dan hrane poziva sve da iskoriste moć fotografije i da prikažu trenutno stanje naših prehrambenih sistema ili predstave ideje za unapređenje sistema u budućnosti. Rok za dostavu fotografija je 24. oktobar 2021. u ponoć.

Foto konkurs – putovanje hrane

Kada se ima u vidu važnost poljoprivrede za sve nas, nikad nije rano da počne da se priča o njoj. Malo je poznato da mali poljoprivrednici proizvode više od trećine ukupne količine hrane na svetu, uprkos izazovima sa kojima se susreću zbog siromaštva i nedostatka pristupa finansijama, znanju i tehnologijama. Poljoprivredni sektor trenutno zapošljava 1 milijardu ljudi, više nego bilo koji drugi sektor na svetu. Međutim, 14% hrane u svetu uništava se zbog neadekvatne žetve, rukovanja, skladištenja i transporta; dok još 17% propadne kod potrošača i nikada se ne upotrebi. Kako bi se stvorila svest o ovim problemima kod dece i ona uključila u rešavanja istih, pokrenuto je FAO Takmičenje u posterima do 5. novembra 2021. godine. Svi mladi uzrasta od 5 do 19 godina mogu učestvovati na takmičenju dostavljajući svoje rešenje postera na temu „putovanje hrane“.

Učestvujmo svi

Često se zanemaruje da klimatske promene utiču na siromašne prinose i produktivnost, a mogu doprineti i promeni sastava nutrijenata osnovnih kultura, uključujući smanjenje proteina, najvažnijih minerala i vitamina. Svetski prehrambeni sistemi trenutno su odgovorni za 33% globalnog emitovanja antropogenih gasova koji dovode do efekta staklene bašte. Biodiverzitet pati i tlo se uništava kao rezultat sve intenzivnije poljoprivrede i rastuće potrošnje hrane koja zahteva puno resursa. Da bi se negativne posledice ovih izazova umanjile, moramo se svi uključiti u njihovo rešavanje. Načini na koje svako od nas lično može da doprinese ublažavanju ovih problema prikazani su na sajtu World Food Day i društvenim mrežama sa oznakom #WorldFoodDay. Svaki napor se računa!