SVETSKI DAN HRANE – 16. OKTOBAR I OKTOBAR – MESEC PRAVILNE ISHRANE

Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) svake godine 16. oktobra obeležava Svetski dan hrane. Ove godine se obeležava 75. Godišnjica FAO-a u trenutku kada se zemlje širom sveta bave pandemijom bolesti COVID-19 i njenim posledicama. U Srbiji se Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine. Ovogodišnji slogan 16. oktobra je „Gaji, hrani, podržavaj. Svi zajedno. Naše akcije naša su budućnost” sa fokusom na jačanje prehrambenih sistema i smanjenje broja gladnih u svetu.Očuvanje pristupa zdravstveno bezbednoj hrani jeste i ostaje deo odgovora na pandemiju COVID-19, posebno za siromašne zemlje u kojima je pandemija dovela do još izraženije ekonomske krize. Preko dve milijardi ljudi u svetu nema pristup dovoljnoj količini zdravstveno bezbedne hrane, a procene su da će do 2050. godine taj broj dostići 10 milijardi ljudi. Skoro 690 miliona ljudi širom sveta je gladno, što je 10 miliona više nego 2019. godine. Zbog pandemije COVID-19 ovaj broj se može povećati za još 83 do 132 miliona ljudi.  Poslednjih decenija dramatično smo promenili našu ishranu i životne navike što je rezultiralo epidemijom gojaznosti svuda u svetu. Više od 670 miliona odraslih i 120 miliona devojčica i dečaka (5-19 godina) je gojazno, a preko 40 miliona dece mlađe od 5 godina ima prekomernu težinu. Većina svetske populacije živi u zemljama u kojima prekomerna uhranjenost i gojaznost ubija više ljudi nego glad. Svake godine umre 3,4 miliona ljudi zbog prekomerne težine i gojaznosti. Nepravilna ishrana je vodeći faktor rizika za umiranje od nezaraznih bolesti, uključujući kardiovaskularne bolesti, dijabetes i neke vrste raka. Stalni porast broja gladnih od 2014. godine, zajedno sa porastom broja gojaznih, jasno ukazuje na potrebu da se intenziviraju aktivnosti usmerene na jačanje sistema proizvodnje hrane. Iako se sada proizvodi više nego dovoljno hrane potrebne da se nahrane svi, sistemi proizvodnje hrane nisu uravnoteženi. Još uvek samo devet biljnih vrsta čini 66% ukupne proizvodnje useva, uprkos činjenici da je jestivo 30.000 biljnih vrsta. Potrebno je da uzgajamo raznovrsnu hranu da bismo nahranili svet. Digitalne tehnologije su ključne za transformaciju načina proizvodnje, prerade, prometa i konzumiranja hrane i za izgradnju otpornijih i snažnijih sistema proizvodnje hrane. Digitalizacija je nažalost nedostižna za preko tri milijarde ljudi širom sveta koji nemaju pristup internetu, od kojih većina živi u ruralnim i udaljenim oblastima. Nove tehnologije obećavaju revolucionarne promene za vlasnike malih farmi, koji proizvode i do 80% svetske hrane, na primer daljinsko praćenje putem satelita i mobilnih telefona, korišćenje aplikacija sa potencijalom za optimizaciju lanaca hrane, povećanje pristupačnosti namirnicama određene hranljive vrednosti, smanjenje bacanja hrane, borbu protiv štetočina i bolesti….  Svetski dan hrane predstavlja priliku da se ukaže na značaj pravilne ishrane. To je ishrana koja zadovoljava nutritivne potrebe pojedinaca pružanjem dovoljne, bezbedne, hranljive i raznovrsne hrane zavođenje aktivnog života i smanjenje rizika od bolesti. Između ostalog ona uključuje unos voća, povrća, mahunarki, orašastih plodova, semenki i integralnih žitarica, te hrane koja sadrži malo masti (naročito zasićenih masti), šećera i soli.Države, poljoprivredni proizvođači, prehrambena industrija, privatni sektori svi mi možemo dati svoj doprinos i oblikovati drugačiju budućnost – za sebe, decu i porodicu, našu planetu. Kao potrošači i članovi domaćinstva možemo donositi lične odluke za unapređenje porodične ishrane – stoji u saopštenju Centra za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje u našem gradu.