Nemanja Mutić, turistički vodič, avanturista i pustolov svog prvog putovanja, razumljivo, se ne seća ali prvih većih putovanja sa OKUD “Mladost” na turneje u Francusku seća se i danas.  Kao folkloraši putovali smo nedeljama po ruralnim i urbanim delovima Francuske. Pariz je na mene ostavio neverovatan utisak i nakon što smo posetili Luvr ja sam se zaljubio u istoriju umetnosti i avanture. Tada sam odlučio da studiram turizam i da putujem i upoznajem svet. Tada nisam mogao ni da zamislim gde ću sve stići – ovaj večiti putnik sklon minimalizmu i stavu da sve što mu je potrebno na putovanju mora da se nađe u rancu koji će nositi na leđima. S obzirom da kao turistički vodič često putuje u svom aranžamnu posećuje zemlje u kojima još nije bio. Nemam preteranih priprema – kaže Nemanja i dodaje da uvek ima evidentirano šta bi voleo da vidi ili poseti ali se lako prilagođava promenama. Smatram da je spontanost primarna odnosno da ne treba sve da zavisi od programa.

Volim da napravim planove za svako putovanje, ali ih i prvi poremetim dešavanjima usput. Uvek gledam da posetim najbitnije i najinteresantnije stvari, ali uživam kada me lokalno stanovništvo sprovede kroz mesto jer onda ga istinski upoznam. Tek kada ti neko iz lokala pokaže mesto onda možeš da mu osetiš dušu. A i sam volim da zalutam, da se izgubim i da se dovedem u nepoznato. Kao veliki ljubitelj umetnosti, pored sestre koja je akademski slikar, Nemanja prilikom svojih putovanja obilazi muzeje gde uživa u umetničkim delima. Tokom posete nekom gradu pored obilazaka crkvi i zdanja obavezno kaže obiđe gradski trg, pijacu i groblje. Ta mesta volim da posetim da bi doživeo energiju kao i lokalnu kafanu gde sednem u ćošak i posmatram ljude ne remeteći duh mesta koji kasnije poredim sa Suboticom. A slični smo, smatra Nemanja, pretežno okolini  iako su na svim kontinentima uvek slična vesela pijanstva, razgovori starijih ljudi na ulici…. To je nešto što se sreće svuda a ja u suštini primećujem različitosti. Svaka destinacija gde sam živeo ostavila je trag na mene. Najradije se setim Španije, Italije, Tajlanda i istočne Afrike kao regiona. U Evropi sam uživao u muzejima, umetnosti i kafi. U Aziji me oduševila meditacija, hrana i gigantropole poput Bankoka dok u Africi stavljam akcenat na safari vožnje kroz divlju prirodu, od toga nema mnogo šta lepše. Nemanja svoj posao prosto obožava a pored klasičnih znamenitosti poput Gradske kuće, Sinagoge i sličnih objekata turistima voli da pokaže detalje na palatama i spomenicima koji nose interesantne priče i nešto nesvakidašnje. Turistima pravim atmosferu da je Subotica lep, čist i bezbedan grad, odličan za porodični život, što u suštini i jeste.

Za sebe kaže da je pre svega avanturista jer turista traži određenu vrstu komfora i sigurnosti dok njemu te stvari nisu naročito bitne. Više volim da pojedem sendvič na vrhu planine nego da jedem u restoranu u centru grada. Uživam i u komforu, ali osećam se srećnije kada sam na avanturi. A jedna od najlepših avantura mu je putovanje biciklom do Hilandara kada je prešao 1500 km od Subotice do Svete Gore, prošavši veliki deo Srbije, Makedonije i Grčke. Ideja za ovu avanturu došla je dok sam šetao čuveni Put za Santiago (Španija) dug 850 km. U prvom mahu planirao sam da pređem Srbiju da bi se potom odlučio da produžim do Soluna i Hilandara odnosno da ubrzam proces prevoznim sredstvom – biciklom.

Čitav put je bio interesantan i pratila me je lepa energija dok je doživljaj sa Hilandara magičan, energija čista a ambijent nestvarno lep – priča Nemanja i navodi da je zbog načina na koji je došao do Hilandara od monaha dobio blagoslov za dva noćenja. Dobio sam privilegovan status, boravio sa monasima, pratio Bogosluženje, upoznavao se manastirom koji je tada bio u procesu renoviranja. Krilatica “svet je mali za prijatelje” za Nemanju je istina koju živi jer u svako poznanstvo na putovanjima ulazi otvorenog uma i srca a samim tim na istim je sreo kvalitetne i sebi slične ljude sa kojima ostaje u kontaktu preko društvenih mreža. – Bogatstvo  je kada možeš da podeliš iskustva i informacije sa sebi sličnim ljudima koji razumeju lepotu avanturističkih putovanja. Tada se duše oplemenjuju jer se deli mudrost koja tom tipu ljudi odgovara. Kultuloroški šokovi i razlike u razumevanju, na putovanjima, takođe se dešavaju – kaže nam još Nemanja osvrćući se na nesporazume sa domaćinima jer su o istim  stvarima razmišljali na drugačije načine, što je podstaknuto kulturom. Meni se sviđaju takva neusklađenja jer onda razumevanjem i prihvatanjem možeš da proširiš svoje granice i vidike. Tada prihvatiš da tvoja istina nije jedina istina, i da je tvoja istina uslovljena raznim okolnostima poput geografije i istorije.

Negujući svoj avanturistički duh na putovanja uvek voli da ide u društvu jer je lepše iskustvo podeliti sa nekim odnosno imati sa kime da komentarišeš doživljeno dok na putovanja koja traju duže, zbog organizacije prijatelja i njihovog posla, odlazi sam. Za svako putovanje je potreban novac, mobilnost i vreme. Ukoliko nešto zafali ne može se putovati. Ja vredno radim, skupljam, štedim, planiram, organizujem i angažujem se da ostvarim svoje želje u skladu sa mogućnostima. Ukoliko neko želi da jeftinije putuje može da ide na putovanja biciklom, da autostopira i da koristi Couchsurfing. Za sve to mora se imati hrabrosti i smelosti. Ali taj vid putovanja nije za svakog. Italija je zemlja koju najčešće posećuje dok je destinacija kojoj se uvek vraća Tajland. Tamo imam velik krug prijatelja a mnogo toga mi odgovara počevši od klime – kaže još Nemanja dodajući da bi voleo da kada za to bude mogućnosti od prirodnih karakteristika vidi polarne svetlosti kao i Maču Pikču i Antarktik. 

Etiopija

Nemanja je u Etiopiji proveo mesec dana što je za njega, kako kaže, ogromno iskustvo. Prvi utisak bio je strah, jer sam prilikom dolaska u grad imao nekoliko situacija koje su me izbacile iz zone komfora da bi se nakon par dana opustio i krenuo da se krežem a samim tim krenula je i lepeza emocija. Ona je kompletno nova turistička destinacija za naše tržište i svakako izuzetno dobra jer  ne može čovek ni da zamisli šta tamo može da vidi. Ništa ne može da vas pripremi za Afriku. Kultura je drugačija jer svaki korak i detalj je nešto što mi ne viđamo u našoj svakodnevnici. Narod  živi u nemaštini, u kućama od pruća i blata, a ni na jednom mestu na svetu nisam video više dece – priča nam svoje utiske Mutić ističući da ga je iznenadilo koliko su svi srećni u spoznaji da u nemanju ničega imaju jedni druge.

Religija je nešto što ujedinjuje ljude i igra veliku ulogu s obzirom da je 50 % ljudi nepismeno – kaže još Nemanja i dodaje da je moralna etika i negovanje porodičnog kulta na visokom nivou. Imao sam priliku da budem gost na jednom porodičnom dešavanju gde je u 20 kvadrata stalo  25 ljudi i gde sam se osećao prelepo. Nakon podeljenog obroka sa njima ja sam se osećao veoma živim.

Nemanja je posetio i drevni grad Aksum koji se Prema Etiopijskoj pravoslavnoj crkvi, nalazi na mestu izvornog Zavetnog kovčega s Deset božjih zapovesti. Kovčeg bi trebalo da se nalazi u crkvi Bogorodice Sionske iz sedamnaestog veka, ali je samo čuvarima dozvoljeno da ga vide. Šestog i sedmog dana procesije kada se kovčeg iznosi van crkve, zadesio sam se u ovom gradu, gde sam učestvovao u povorci, koja je pratila isti u  njegovoj “šetnji” kroz grad. Svi u povorci nosili smo bele marame i upaljene sveće.