Deliblatska peščara

Samo desetak kilometara od Vršca, selo neobične lepote sa beskrajnim livadama, biljem i cvećem prepuno boja, mirisa i ukusa samo je delić onoga što pruža Deliblatska peščara. Ideja da na jedan dan „svratimo“ do Šušare nije baš bila preterano pametna iz razloga što da bi osetili sve lepote ovog predivnog mesta morate u Šušari da ostanete minimum sedam dana. Kaštel Marijeta u srcu Deliblatske peščare mesto je, u pravom smislu reči, gde ćete u potpunosti uživati. Naravno, ukoliko ste ljubitelj prirode, prelepih pejzaža i Banata. U samom kaštelu pored banatskih motiva i izvornih jela sa ovog podnevlja, neodoljivog ukusa, uživaćete u motivima Dalekog istoka. Samo selo Šušara pet puta proglašavano je za najlepše i najuređenije, ekološki održivo selo u Srbiji gde nema deponija ni plastike dok ćete na svakom mestu sresti divne i susretljive ljude. Jedna sasvim autenitčna priča i prelepa kombinacija u predivnoj vezi sa prirodom i njenim lepotama. Lepote ovog rezervata prirode, prve kategorije, priuštiće Vam beskrajne šetnje tokom svih godišnjih doba, u svim vremenskim prilikama. Posmatranje ptica, zvezda, leptira, vilinih konjica nešto je  u ovom prirodnom rezervatu u čemu takođe možete da uživate,  na dvadesetak mikrolokacija a svaka od poseta jednoj od njih kod vas će probuditi osećaj slobode, sigurnosti i opuštanja. Za jedan dan ne možete gotovo ništa ali mi smo se odlučili za dugu šetnju Deliblatskom peščarom uz našeg vodiča psa Malenu koja nam je pokazala jednu od njenih „obilaznica“ do Zagajičkih brda. Šetnja od preko 6 km, završila se ipak našom odlukom da se vratimo u kaštel dok je još uvek dan. Predivna lepota, pejzaži, polegnuta trava, i mirisi šume nešto je što će vas naterati da isto mesto posetite nekoliko puta. U kaštel se vraćamo potpuno mokri, od kiše koja je padala neprestano, promrzli gde nas je čekalo kuvano vino posluženo u čašama koje kao i svaki detalj u kaštelu pričaju svoju priču. Prijatan domaćin sve vreme puštao nam je gramofonske ploče, a zvuci jazz-a i blues-a širili su se predivnom toplom prostorijom. I  dok smo jeli pitu sa sirom i pijuckali kuvano vino spremljeno na neobičan način, domaćica u kuhinji pripremala je večeru u kojoj se osetio duh baš gore navedenog, slobode, ljubavi, opuštenosti. Da ne budemo nametljivi, obazrivo pitamo ljubaznog domaćina Dragana odakle ideja da u Banatu napravi kaštel sa duhom Dalekog istoka a onda kreće priča zbog koje nam je bilo žao što rano ujutru moramo da krenemo kući. Domaćin kaštela uspomene na 20 godina provednih u Kini, Indiji, Burmi, kao diplomata, odlučio je utka u ovaj predivan prostor i probudi selo. U tome je uspeo . Jasno nam je bilo od prvog trenutka da se naš domaćin Dragan eko turizmom ne bavi prevashodno zbog materijalnog momenta nego iz razloga što oseti i živi prostor svog kaštela i lepote oko njega. Ornamentika Dalekog istoka gde svaki predmet u prostoru govori svoju priču nešto je što ne možete a da ne zapazite a mi smo imali čast da sa ovim divnim domaćinu saznamo delić priče o nekom od njih. Domaćin nam je pokazao stare azijske rukopise iz Indokine, sa kraja 17.veka do početka 20. veka ispisane na papiru, lakeniju i palminom lišću. Dragan kao pravi azijata govori i misli kineski i poznaje pisma i jezike naroda koji su izumrli. Shvatamo koliko nam je drago što smo baš večeras ovde da upoznamo ovog posebnog pre svega kulturnog čoveka, ljubitelja lepe reči, poezije, dobre muzike i Dalekog istoka. Na rukopisima koje Dragan prevodi nalazi se uglavnom budistička doktrina a kako kaže, najviše voli, da prevodi rukopise na papiru jer se tu pored pomenutih doktrina može naći i lični pečat monaha koji ih je pisao. tekstovi na papiru su ručne izrade, dužine preko 50 metara a otvaraju se kao harmonika dok stoje u kredencu koji uglavnom ,kako kaže, otvara noću kada ima vremena da radi na prevodu. Dragan čitav život pravi kolekciju orijentalnih rukopisa koja je namenjena našim bibliotekama. Naime, kada rukopis pročita i prevede, uđe u život umetnika, odnosno pisca ili monaha, koji ih je izradio, sa rukopisom završava i spreman je  za kolekciju. Rukopisi na palaminom lišću su kanonski , sjajni , divnog mirisa a čuvaju se premazivanjem svake godine palminim uljem kako bi lišće moglo da se održi. Domaćin nam je i pročitao nešto od svojih prevoda a potom isto to ponovio na srpskom –  Ono što mislimo , svemu što jesmo , izvor su naše misli. Našim mislima stvaramo svet. Govori i čini ispravno i sreća će te pratiti nerazdvojno kao senka.  I to je naša impresija o ovom predivnom bajkovitom selu punom divnih priča i lepih reči. Selu na kojem velikim slovima piše Dobrodošli kući.