Ukoliko volite da putujete i ukoliko još niste posetili Sarajevo, prava je prilika da to uradite. Grad sa dušom, i baš kako bi to rekao “onaj naš” Đoka Balašević pravo razigrano dete puno ljubavi. Grad prepun svetlosti, zanimljive kulture i divnih ljudi. Grad koji ne možeš da ne zavoliš. Iz prve. Miris Bosne i tople ljudske duše. Pričali su mi , sećam se, da rat u Bosni ne može da se dogodi jer je to prosto nemoguće . A dogodio se. Danas samo pojedine zgrade pričaju i čuvaju one strašne događaje koji su se se dogodili pre 30 godina. Naše planiranje puta za Sarajevo bilo je bez dvoumljenja, i pored saveta da ako smo baš odlučili da idemo, ne idemo kolima, da još bar jednom razmislimo. Opet onaj naš Đoka koji je jednom davno, do duše kada su mu to svi zamerili rekao “kada bih se nečeg i plašio ja bih se sakrio u Sarajevo”. Mesto gde možeš da se sakriješ, da uživaš , šetaš i voliš . Naša šetnja Sarajevom počela je na Baščaršiji a gde bi drugde uz neprevaziđenih pet u pola sa lukom i kajmakom, kod Hodžića. Baščaršija taj stari deo Sarajeva, koji je u osmansko doba bio žila kucavica grada – njegovo glavno trgovište i epicentar svih dešavanja. Topla dobrodošlica i neposrednost konobara kao i kafa sa rahatlukom u najstarijem lokalu na Baščaršiji učinili su da se osećamo kao da ovde nismo prvi put. U Sarajevu je nekako posebno izražen osećaj kao da ste tu pored Miljacke već stajali i slušali njen predivan šum, kao da ste se već hiljaditi put prošetali tim uskim uličicama, kao da ste zaljubljeno prošli pored izloga sa kolačima i predivno ručno izrađenim nakitom. Ali to je samo deo Sarajeva u koje kada ideš, svi koji su nekada tamo bili, kažu samo – Pozdravi mi Sarajevo. I mi ga pozdravljamo u sebi svaki put kada ga se setimo i znamo da ćemo ga morati videti opet.

Prelazeći Miljacku ono što ne možete a da ne zapazite svakako je jedna od najlepših zgrada izgrađena tokom austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine , zgrada sarajevske većnice, koja predstavlja neponovljivi, svetski simbol susreta civilizacija. Otići u Sarajevo a ne posetiti mesto gde se spajaju Istok i Zapad, ne samo kao strane sveta nego kao civilizacije je nekako nemoguće jer ako stanete na to mesto i licem se okrenete ka zapadu u pozadini fotografije naći će se  “istočno” osmansko Sarajevo – a ako se zarotirate za 180 stepeni licem stanete prema istoku, iza vaših leđa naći će se centralno gradsko šetalište izgrađeno u zapadnom stilu tokom austrougarske vladavine. Da, i to je Sarajevo.  I Begova džamija ili Gazi Husrev begova česma koja predstavlja jedan od najznačajnijih islamskih verskih objekata. I popismo vodu sa te česme a legenda kaže ko jednom popije vodu sa ove česme u Sarajevo će se opet vratiti. Dan prolazi a Sarajevo naš čeka. Odlučismo da ga iskoristimo i posetimo spomenik prirode Vrelo Bosne u podnožju planine Igman.  Mir, tišina i netaknuta priroda zaista govore više od hiljadu reči a stari Rimljani i Osmanlije su upravo na ovom prostoru , na izvorima termalne vode gradili banje dok je u vremenu Austrougarske to bio mondenski centar Sarajeva. Završetak dana nekako po ključu završio se na Baščaršiji u maloj kafanici “Dveri”. Kada pređete ovu “kapiju” ulazite u carstvo ukusa tradicionalne kuhinje i jednostavno uživate u svakom zalogaju. Sledeći dan bio je rezervisan za gondolu. Ova vožnja omogućila nam je da na dlanu imamo celo Sarajevo. Pogled koji se mora doživeti i osetiti kao i  onaj osećaj dobre energije. U Sarajevu, na Trebeviću.

Sarajevska žičara otvorena je davne 1959. godine, nekoliko puta je zatvarana i tri puta rekonstruisana. Ima 33 gondole, od kojih je 5 u bojama olimpijskih krugova – u znak sećanja na Zimske olimpijske igre u Sarajevu održane 1984. godine, zatim jednu u boji zastave BiH, a ostale su crne. Do jednog od najpopularnijih šetališta “sarajlija” može se doći i peške ali vožnja gondolom je nešto što će svakako pružiti neponovljiv osećaj koji u jednom pravcu traje svega deset minuta. Zalazak sunca odlučili smo da dočekamo sa gradskog tornja Avaz, uz kafu i sabiranje utisaka. Setni što se sutra vraćamo i radosni što ćemo jednom ponovo doći.