Likovni umetnik Šandor Kerekeš i danas aktivno i gotovo svakodnevno vredno radi u svom ateljeu. Ovaj nikad umoran savremenik vojvođanskog likovnog života, mentor i pedagog otvorenog duha počeo je da slika u svojoj sedmoj godini a već nekoliko godina unazad priprema knjigu odnosno almanah sa svojim radovima i pesmama. Pored rada na almanahu Kerekeš intenzivno i jednako neumorno radi na slikama tornjeva Subotice što mu trenutno predstavlja i kako kaže glavnu opsesiju.

Neki dan sam u ateljeju našao sliku koju sam naslikao u Zadru 1963. godine i taj rad sam stavio na vidljivo mesto jer je u pitanju zadarska katedrala a ja sam trenutno u nebesima sa mojim tornjevima i prepoznatljivom lilavom bojom. Ono što sam primetio jeste da su moje linije, na slikama, ostale iste danas i 1963. godine što znači da svi moji radovi imaju kontinuitet. Bela Duranci je jednom prilikom o mojim radovima rekao, na čemu sam mu posebno zahvalan, da se u svakom mom radu prepoznaje moj rukopis – kaže Šandor Kerekeš.

Tokom svog rada, kaže, slikao je u svim tehnikama, osim sa glinom. Iako pastel sve manje koristim nedavno sam u pastelu uradio sliku cveća a kada dobijem inspiraciju po nekoliko dana u kontinuitetu radim samo pastele – kaže Kerekeš ističući da mu se tada bude posebni osećaji, od pre deset godina, kada je u svom ateljeju radio samo pastele. Cveće nije klasika kod mene, nije buket, cveće nešto govori i predstavlja kruženje života. Imate vazu ili moj prepoznatljivi ćup, iz kojeg pada seme dok na svakom crtežu imate i mali izdanak što označava kretanje života. Baš te vaze Duranci Bela nazvao je matericama , poistovećujući iste sa stvaranjem života – govori nadahnuto Kerekeš.

Zadnju samostalnu izložbu imao sam pre sedam godina ali ja volim taj osećaj dok posmatram publiku na izložbi- kaže Kerekeš dodajući da ne voli da tumači svoje slike. Od publike tražim da izložbu poseti i dan posle otvaranja i tako stekne svoj lični utisak o slikama jer sa slikom treba znati razgovarati.

Kao izvrstan pedagog Kerekeš naglašava da je u svojoj karijeri učio od dece jednako koliko su deca učila od njega što za njega predstavlja svojevrstan interaktivni uticaj. On kaže, sa ponosom, da danas imamo jednu veoma interesantnu, bujnu mladu slikarsku snagu, iz Novog Sada, Beograda, Budimpešte i Segedina upoređujući je sa likovnom scenom sedamdesetih i osamdesetih godina.

Za putovanja koja su bila njegova pasija vezuju ga divna sećanja, od Frankfurta do Londona, Beča jer kako kaže prilikom odlaska na svako od njih nije imao cilj nego samo viziju. Uvek sam voleo sam da šetam po gradovima u koje sam odlazio jer sam samo tako mogao da se posvetim  svojim mislima. Iako volim putovanja danas su ona sve ređa samo zbog mojih godina – kaže Kerekeš. Učešće na kolonijama rado prihvata od kako kaže ozbiljnih organizatora koji poziv pošalju po nekoliko meseci unapred a jedan od uslova je da ima organizovan prevoz od kuće do mesta održavanja kolonije odnosno njegov povratak kući. Ukoliko to okolnosti budu dozvolile do oktobra meseca ovaj uvek aktivan umetnik uzeće učešće na pet međunarodnih kolonija.

Od kako sam u penziji zaista uživam da spavam duže, dok noću, u svom ateljeju, radim do kasno. Kompletno sam  misaono i radno okupiran kaže Kerekeš  dodajući da tokom rada sluša svoju omiljenu muziku, uživa u svojim kućnim ljubimcima i za sada mu ništa ne pada teško.

Šandor Kerekeš dobitnik je Forumove nagrade kolonije „Čurgo” i Stara Moravica. Nosilac  je prve nagrade Tribine mladih grada Subotice. Šandor Kerekeš je opremio i ilustrovao deset knjiga i autor je pet tomova lepe lirike i poezije. Šandor Kerekes je evidentiran u Leksikonima širom Evrope a do sada je imao 47 samostalnih i oko 270 kolektivnih izložbi.

 

Nataša Gregorčić