U četvrtak, 18. novembra, u Savremenoj galeriji, prikazan je dokumentarni film Jezik i stvarnost u produkciji ShockART a koji je podržala Misija OEBSa u Srbiji. Film je doživeo nakon promocije u Beogradu i Novom Sadu projekciju i u Subotici gde predstavnice i predstavnici stručne javnosti, kao i sami jezički praktičari i praktičarke, govore o važnoj ulozi koju jezik ima u formiranju mišljenja i stavova u društvu.

Još od 2001. godine se bavim uspostavljanjem i podrškom radu institucija i zakonodavstva vezanog za rodnu ravnopravnost,  a Srbija kao jedna od učesnica organizacije za evropsku bezbednost i saradnju  prihvatila je sve odluke koje je OEBS doneo na temu rodne ravnopravnosti – kaže Maja Mićić, koja radi u odeljenju za demokratizaciju misije OEBS u Srbiji, dodajući da  OEBS smatra da se, ukoliko ne postoji ravnopravnost između muškaraca i žena zapravo gubi jedan važan elemenat i bezbednost društva. Prihvatanjem obaveza koje je kao članica OEBS-a Srbija usvojila , ona donosi sopstvene zakone, sopstvene strategije koji se tiču zaštite rodne ravnopravnosti. Jedna od stvari koja je vezana za istu je i upotreba rodnog osetljivog  jezika. Mi smo 2019. podržali izradu jednog vodiča koji trebao da olakša svima koji su u nedoumici kako da koriste određene imenice u ženskom rodu jer zapravo dosta toga postoji u našem jeziku ali se često ne koristi, često se javlja odbojnost da nazivamo stvari u ženskom rodu, jer učimo da je muški rod ono što je neutralno, a kada se stavite u ulogu žene što mi jesmo ,shvatamo da je mnogo teže sebe nazivati u muškom rodu i da ravnopravnost jednim delom stičemo tako što ćemo svoja zanimanja nazvati onako kako treba. Ja mogu da budem učiteljica, pravnica, advokatkinja, advokatica ,naš jezik ima širok dijapazon mogućnosti koje možete da izaberete – rekla je Maja Mićić citirajući govornicu u filmu koja kaže „kad kažemo pilotkinja mi nećemo usvojiti rodnu ravnopravnost ali smo osvojile jedan prostor“.

Zašto spremačica da a sutkinja ne

U društvu u kojem mi živimo postoje određeni odnosi moći,neko ima više neko manje moći i svakome je svoja moć slatka. Spremačice imaju malo društvene moći a advokatice imaju mnogo više, sve do nedavno ti delovi našeg društvenog života su bili rezervisani isključivo za muške osobe, koje su imale svu tu društvenu moć u svojim rukama. Kada je i ženama pružena prilika ,kada su uspele da osvoje određeni javni prostor i dopru do onih delova gde ima više društvene moći ,nastao je problem ,jer sada ako se one imenuju ženskim gramatičkim oblikom da su advokatice onda znači i da one poseduju društvene moći –kaže dr Margareta Bašaragin iz Udruženja „Ženske studije i istraživanja“, podružnica Subotica navodeći primer profesor Emeritus odnosno profesorka Emerita koje je najveće akademsko zvanje koje može da dobije neka osoba za poseban doprinos domaćoj  i svetskoj nauci. U nomenklaturi naravno postoji samo profesor Emeritus ali zar nije divno da mi znamo da postoje i profesorke Emerite, kako bi to bilo u ženskom obliku, koje su isto tako uspele da tokom svog života dobrinesu nauci i zavredile to zvanje. Spremačica je uvek vezana za onaj deo društvenog života ,gde je malo društvene moći ,gde se žena stereotipno smešta ,to je prostor brige oko kuće ,brige o drugima i smatralo se da je to podrazumevano prirodno pravo žene i onda je bilo i za očekivati da oblik spremačica kao takav zaživi .

Nekoliko govornica u filmu izrazilo je želju da budu ravnopravne sa svojim muškim kolegama , da budu na isti način jezički obeležene ,pa da ako im je kolega lingvista budu to i one  u jednakoj meri. One ustvari veruju, da na takav način dostižu rodnu ravnopravnost a rodno osetljiv jezik hoće da žene učini vidljivijim odnosno, ako mi tu ženu lingvistkinju imenujemo takvim oblikom onda znamo da se žene takođe bave  tom naukom.