Danas je na paličkoj velikoj terasi prezentovan godišnji presek rezultata projekta „Ecolacus“ – Zaštita biodiverziteta i voda jezera Palić i Ludaš. Projekat se nalazi u najaktivnijoj fazi, sve su mere pokrenute odnosno sprovedeno je svih 14 tendera dok su radovi u toku.  Vanredno stanje i kriza sa koronom uzrokovale su da promotivni deo nije sproveden u planiranom obimu ali je pronađena alternativa. Naime, izrađene su info table koje na bezbedan način mogu da pruže informaciju u ovom momentu a iste će biti postavljene na mestima gde se odvijaju glavne investicione mere, na obalama naša dva jezera. Pored toga izrađen je i veb portal kao i stranica na društvenoj mreži fejsbuk. Direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ Đerđ Šugar ističe da je jedna od većih aktivnosti izgradnja kanalizacione mreže, koja čini 22 km,  dok je rok za završetak radova  30. septembar. Na sistem je potrebno priključiti 500 potrošača jer to je sutština kanalizacione mreže. Trista izvoda je već napravljeno dok je oko stotinu priključaka već odrađeno a po novoj odluci priključenje na kanalizacionu mrežu je obavezno – kaže Šugar ističuči da ova mreža i otpadne vode treba da se prebace na gradski prečistač. U toku je nabavka hidromašinske opreme za izgradnju crpne stanice na Paliću koja će služiti da otpadnu vodu prebaci sa Palića na Gradski prečistač. Ta crpna stanica je kapaciteta 60 l/s i po ugovoru je sredina januara je datum do kada bi to sve trebalo da se završi u skladu sa vremenskim uslovima. Na Gradski prečistač će se ugrađivati filter, na izlaznoj vodi , koji će dodatno obarati fosfor dok će pored filtera biti izrađena i nadstrešnica za dehidrirani mulj koji podrazumeva veliki servis prese. Sa obzirom da se ovaj dehidrirani mulj nosio na gradsku deponiju a od prošle godine na regionalnu javila se potreba za kamionom većeg kapaciteta koji će u sklopu kfw programa stiči do kraja godine. Nov kamion imaće tri kontejnera mnogo veće zapremine, od 14 kubik,a čime će se postići efekat da se mulj nosi na dalju lokaciju odnosno na Regionalnu deponiju.

Direktorica JP Palić- Ludaš Marta Dobo istakla je da postoje dva segmenta izgradnje zaštitnog pojasa koji će  biti izvedeni  oko trećeg i četvrtog sektora jezera Palić i oko Ludoškog jezera. Pojas će se formirati  na prostoru između jezera i poljoprivrednih površina a obuhvaćeni prostor je isplaniran detaljnim planom regulacije. Radovi koji se trenutno odvijaju su prenošenje projekata na teren odnosno geodetski radovi koji uključuju postavljanje prelomnih tačaka, razgraničnja  dok je krčenje terena već urađeno i to na oko 11 hiljada kvadratnih metara  na Palići  odnosno na više od 2000 kvadratnih metara na Ludašu. Obrada zemljišta takođe je jedan bitan segment , setva lucerke i košenje ovog leta na Paliću urađena je na površini od 3,2 hektara odnosno na Ludašu 3 hektara. Radovi na sadnji zaštitnog pojasa obavljaće se na jesen a predviđena je sadnja autohtonih vrsta drveća i žbunja. U toku je postavljanje kula i to dve na Paliću i jedna na Ludašu, platformi 1 na Paliću i dve na Ludašu i letnjikovaca 7 na Paliću i dva na Ludašu . Predstoji izgradnja pešačke staze za koju je raspisan tender koji će u toku ovog biti završen kako bi do kraja godine ista bila izgrađena. U sklopu projekta nemačke rauvojne banke kfw nastavljenje su aktivnosti na zaštiti biodiverziteta i voda jezera Palić i Ludaš odnosno nastavljen je selektivni izlov invazivnih vrsta ribe u Palićkom jezeru. Zaposleni u JP Palić Ludaš u saradnji sa ribarskom firmom na jezeru Palić, na osam postavljenih lokacija, u četvrtom sektoru, postavili  su specijalne mreže -vrške koje se prazne posebnom dinamikom. Nakon što se iz jezera izvuče mreža vrši se selekcija i evidentiranje autohtone ribe. Smuđ i šaran se vraćaju u vodu dok  srebrni karas, sunčanica, američki patuljasti som ostaju u čuvarkama u vodi. Posle pražnjenja svih vrški riba se odstranjuje a dnevno se vadi tona i po ribe koja se šalje zoološkom vrtu za ishranu  životinja.Do sada je izlovljeno 60 tona ribe. Ovo javno preduzeće radi na smanjenju autohtonih vrsta već od 2014. godine dok  2016. godine sa nemačkim stručnjacima isprobava razne metode od korišćenja stajaćih mreža , raznih vrški do elektro izlova kada se izlovilo 15 tona ribe. U narednom periodu u planu je i redovno poribljavanje –dodaje još Marta Dobo, direktorica ovog preduzeća.