POČEO SELEKTIVNI IZLOV BABUŠKE

Povodom početka selektivnog izlova invazivnih vrsta riba u IV sektoru jezera Palić, koji se realizuje u sklopu KfW projekta „Zaštita biodiverziteta i voda jezera Palić i Ludaš“ JP Palić –Ludaš danas je održalo konferenciju za medije na otvorenom. Prošle godine smo imali dobre rezultate  a ove godine stekli smo uslove da na vreme počnemo selektivni izlov i rezultati su takođe pozitivni. To se vidi prema broju babuški koje se izlove tokom jednog dana, što iznosi više od jedne tone kao I po tome što radnici dok rade na vodi mogu da primate da ima dosta smuđeva i drugih plemenitih riba što znači da se kvalitet vode poboljšava – rekla je Marta Dobo, direktorica ovog preduzeća navodeći da im je u planu da izvade 50 tona invazivnih vrsta uglavnom babuške sve u skladu sa količinom ribe. U sklopu ovog projekta preduzeće Palić Ludaš dobilo je čamac kao i osam namenskih mreža za ovaj tip selektivnog izlova. Još uvek se u Palićkom jezeru nalazi velika količina babuške – kaže savetnik za zaštitu životne sredine Palić Ludaš Tamaš Vinko navodeći da je tokom pretprošle godine kada je rađen monitoring ustanovljeno da količina ove ribe doseže preko 150 tona. Prošle godine izvađeno je blizu 16 tona, potom 10 dok je ovogodišnji plan 50 tona kada će biti izvađena skoro polovina babuški što će pozitivnije uticati na ribni fond odnosno na sastav jezera. Naravno u planu je i poribljavanje a ribni fond biće obogaćen grgečom, smuđem i štukom. Iako je , kako kažu građani voda još uvek zelena i smrdi uzrok tome su kako navodi Tamaš Vinko alge sa obzirom da je ovo plitko jezero gde svaka količina organskog materijala ima negativan uticaj. Što se tiče samog kvaliteta vode koji meri akreditovana laboratorija parametri su sve bolji iako nisu još vidljivi . Turistički deo Palićkok jezera uvek je bio nalošiji što se tiče biodiverziteta a problem je u samoj obali gde je veći deo izbetorniran gde ne može da funkcioniše biološka ravnoteža dok je stanje u drugom i trećem sektoru značajno bolje. Paralalno sa izlovom uzimaju se i dodatni podaci za neka detaljnija istraživanja kojom se prati zdravstveno stanje i kondicija ribe. Od svake vrške uzima se po 25 jedinki različitog uzrasta odnosno osnovne biometrijske mere – dužina, visina i težina a beleži se i odnos polova koji se prema rečima dr Gabora Mesaroša, stručnog konsultansta za biomanipulaciju na projektu, poboljšava. Kada je u pitanju babuška pre deset godina uopšte nije bilo mužjaka pa se ista razmnožavala partinogenetski što znači da se ona klonirala dok danas petinu populacije čine mužjaci – dodaje Mesaroš navodeći da je kondicija same ribe znatno bolja u odnosu na desetak godina ranije.