Predstavnici Bunjevačkog nacionalnog savita danas su održali konferenciju za medije na kojoj su se zahvalili Gradonačelniku Stevanu Bakiću na pokrenutoj inicijativi da bunjevački jezik bude četvrti službeni jezik u upotrebi u Gradu kao i Skupštini koja je ubedljivo glasala za istu. Prema mom mišljenju ovo je sve nekako meni izgledalo kao zahvalnost i vraćanje duga Bunjevcima koji su ovaj grad pre stotinjak godina, u velikoj meri i izgradili kao većinsko stanovništvo, u koji su utkali svoju kulturu, svoj maternji jezik i sve ono što nas čini posebnim – rekla je predsednica Bunjevačkog nacionalnog savita , dr Suzana Kujundžić Ostojić  dodajući da se na trenutak otvaranja statuta čekalo dugo.

Bunjevački nacionalni savit obeležio je pre dve nedelje 18 godina postojanja od čega se petnaest godina radilo na standardizaciji rečnika – rekla je dr Kujundžić Ostojić ističući da je samo korišćenje jezika dovelo do toga , da se obrazuje kodifikovani način obraćanja čitaocima i slušaocima odnosno pisanja udžbenika iz razloga što se bunjevački jezik u školama prevashodno kao govor imamo već 15 godina. Pre desetak godina rađeno je i terensko istraživanje jezika kako bi sagledalo na koji način Bunjevci čuvaju jezik odnosno škoje su njegove karakteristike  a radilo se i na proširenom izdanju bunjevačkog jezika koji je izdat sa Maticom Srpskom kao produkt kontinuiteta rada u okviru kojeg je 1989. godine izašao bunjevački rečnik takođe u izdanju Matice srpske – rekla je još danas predsednica Bunjevačkog nacionalnog savita navodeći da je urađen i gramatički i pravopisni priručnik koji ovih dana treba da dobije akademsko prošireno izdanje a  u kom će se objasniti razvoj ikavice od staroslovenskog jezika do danas. Srećni smo, zadovoljni i ponosni jer smo osetili da smo dobrodošli i da smo ravnopravni sa ostalima i mislimo da se ovim usvajanjem predloga za bunjevačku nacionalnu zajednicu otvara jedno novo poglavlje.

Svoje zadovoljstvo povodom usvojenog predloga izneo je i predsednik za službenu upotrebu jezika i pisma u Bunjevačkom nacionalnom sabitu kao i potpredsednik istog Veljko Vojnić koji je ovom prilikom istakao da su na ovaj način Republika Srbija kao i Grad Subotica pokazali da  čvrsto stoje iza Univerzalne povelje o ljudskim pravima iz 1948. godine, iza Zakona o ljudskim pravima iz 1966. godine, koji se primenjuje od 1976. odnosno da čvrsto poštuju Ustav i zakone Republike Srbije. Svako ko se ovome protivi suprotstavlja se dokumentima koji su garant civilizacijskog napretka zajednice i onoga što je stremljenje cele civilizacije a to je da veliki i moćni zaštite, slabije, nejake i obespravljene.  Potpredsednik BNS-a Mirko Bajić osvrnuo se danas samo na  neprimerene reakcije na ovu odluku koja je za bunjevce istorijska.

Ovom odlukom konačno je jasno da su bunjevci autohtona nacionalna manjina u Republici Srbiji, da imaju svoje ime, nacionalni status, kulturu, tradiciju i jezik. Samo ću podsetiti da se bunjevački  divanilo zdravo davno da se i danas divani u gradu  kao i da se pre deceniju ili dve nije ni moglo čuti drugačije. Danas u ovom gradu Hrvati u punom kapacitetu koriste jezik u službenoj upotrebi a dobili su to pravo po potpuno istom principu pozitivne diskriminacije.  Hrvata u Subotici nema 10 % jer prema poslednjem popisu njima ima 9,98 što je takođe manje od 10 posto – rekao je još Bajić dodajući da je i sam glasao za predl jer svako ima pravo da koristi svoj maternji jezik. Postupak odbijanja od strane Tomislava Žigmanova ponuđene ruke pomirenja  Bajić je nazvao krajnjim bezobrazlukom  dodajuči da mu je ovim gestom bio cilj da pruženom rukom krenemo da jedni druge  poštujemo i pomažemo kao i da svi zajedno u gradu bolje živimo.