U četvrtak je, povodom obeležavanja 102. godišnjice od ulaska srpske vojske u Suboticu održana svečana akademija „Braća uvek – uvik zajedno“ koju su organizovali Srpski kulturni centar „Sveti Sava“, Bunjevački kulturni centar i Bunjevačka matica, Grad Subotica i Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912.-1918. godine i njihovih potomaka i poštovalaca.  Čast mi je i posebno zadovoljstvo da vas pozdravim u ime Gradonačenika Stevana Bakića i svoje lično ime– rekao je Srđan Samardžić, član Gradskog veća zadužen za oblast privrede podsećajući prisutne na 13. novembar 1918. godine kada je u 18 časova i 35 minuta na subotičku željezničku stanicu pristigao voz slobode u kojem su bili  oslobodioci, junaci drugog bataljona osmog pešadijskog puka Dunavske divizije slavne srpske vojske. Na tlo Subotice stupili su solunski junaci a dočekali su ih oduševljeni subotički Srbi i Bunjevci zasipajući ih cvećem poklicima i bratskim pozdravima. Malo je poznato da su oslobioce dočekali  i predstavnici subotičkih Mađara koji su pozdravljali srpske vojnike kao izaslanike slobodne i demokratske države. Uveče se već na svečanom prijemu  prvi put u subotičkoj javnosti čula himna Bože pravde. Važno je reći da od srpskog vojnika u gradu niko nije stradao niti je kakvu štetu imao a Subotica je srpsku vojsku dočekala u bratski zagrljaj – rekao je Samardžić  dodajući da je prvi komandant grada pukovnik Vladislav Kuprežević subotičkom novinaru Josipu Šokčiću rekao da ono  što je doživeo od subotičkih Bunjevaca ne može da se opiše i zaboravi. Svedočio je da su mu vojnici govorili kako su izneli glave iz mnogih ratova, ali su ih kod Bunjevaca načisto izgubili. Toliko je bilo neprestano gostoprimstvo, ljubav i poštovanje koje im je ukazano od bratskog naroda u Subotici. Tako je isto i regent Aleksandar Karađorđević, napuštajući Suboticu posle trodnevne posete 1919. godine, poverio gradonačelniku Matijeviću da će mu boravak u našem gradu ostati najlepša uspomena. Večerašnja manifestacija podsećanje je na slavne dane  i drago mi je što se uz podršku Grada ona održava nbez prekida. Samardžić se na akademiji osvrnuo na period od pre jednog veka kada se svet suočio sa pandemijom . Od 1918. do 1920. godine španski grip odneo je 50 miliona života a njegovo širenje u Subotici predupredile su žene iz Dobrotvorne zadruge srpkinja i Bunjevačke dobrotvorne zadruge žena koje su zajedničkim snagama organizovale bolnicu sa dvesta kreveta za negu srpskih vojnika. Tokom osam meseci borbe sa bolestima koje su im junaci doneli sa ratišta one su obezbedile posteljinu, pribor i namirnice a pacijentima su omogućile da proslave krsnu slavu – rekao je još Samardžić  ističući da i danas možemo biti ponosni što naša solidarnost u Subotici ne zaostaje za velikim delima naših predaka. Na organizovanje zajedničkog života Srba i Bunjevaca osvrnuo se i predsednik Bunjevačke matice Veljko Vojnić istakavši da je do spontanog okupljanja ova dva naroda došlo u Somboru i Subotici. Organizovani su zborovi, skupovi i odbori a  jedan od takvih odbora sastajao se i radio u prostorijama u kojima danas radi Bunjevačka matica. Bili su to slavni dani kada je došla sloboda, sloboda za Bunjevce, sloboda za Srbe , za sve slovenske narode. U to vreme je na teritoriji Subotice živelo 70.000 Bunjevaca i 3000 Srba i ostalih slovenskih naroda – rekao je još Vojnić dodajući da su se Srbi i Bunjevci  brzo i prihvatili Vilsonove principe slobode izjašnjavanja naroda pa se već 25. novembra zahvaljujući i žiteljima Subotice, na velikoj Narodnoj skupštini u Novom Sadu odlučilo da Baranja, Bačka i Banat postanu deo Kraljevine Srbije. Za bunjevce je to bilo od izuzetne važnosti jer su najzad oslobođeni pritiska  žutoj crne monarhije gde ni svoj jezik nisu mogli da govore na ulici. To prisjedinjenje donelo da je bunjevački narod sačuva jezik, običaje i kulturu u punom obliku iako to nije pisalo u Ustavu. Prisutnima se obratio i predsednik UO SKC „Sveti Sava“ Mile Tasić,  nakon čege je izvedena predstava „Arhangelov vojnik“ po tekstu Momčila S. Trifunovića. Režiju za ovaj pozorišni komad radio je Aleksandar Lazić, a izveli su je Predrag Vasić i Aleksandar Lazić. Pozorišna predstava „Arhangelov vojnik” bavi se najodlikovanijim, ali i najhrabrijim vojnikom Velikog rata, životnom pričom najmlađeg majora u istoriji ratovanja Mihaila Madžarevića, odlikovanog sa tri Karađorđeve zvezde, srebrnom medaljom za hrabrost, zlatnom medaljom za hrabrost, Albanskom spomenicom, ordenom Legije časti, Britanskim ratnim krstom.