U okviru Festivala evropskog filma Palić, u utorak, 20. jula, na Velikoj terasi na Paliću održana je promocija knjige „Pisci u bioskopu: Književna istorija naših filmskih doživljaja” Slobodana Šijana, u izdanju Filmskog centra Srbije. Ova antologija donosi izbor tekstova u kojima naši i regionalni pisci, neretko iz veoma lične perspektive, pišu o fenomenu filma. Ta knjiga je sazrevala u meni i tražila svoju formu takoreći decenijama, od kada sam prvi put pročitao “Mrtvi ugao” Aleksandra Tišme i ostao na neki način fasciniran otkrićem da se o filmu može tako pisati– rekao je Slobodan Šijan , reditelj i autor antologije doodajući da se u knjizi nalaze  tekstovi Ive Andrića, Branislava Nušića, Stanislava Vinavera, Rastka Petrovića, Boška Tokina, Miloša Crnjanskog, Bogdana Tirnanića, Aleksandra Petrovića, Danila Kiša, Dubravke Ugrešić i drugih.  Slobodan Šijan govorio je i o istorijskim razdobljima zastupljenim u antologiji. Ja sam je izdelio na određene karakteristične periode – pre filma, otkrovenje filma, pa avangarda. To je značajan period, jer je film među intelektualcima bio najpre prihvaćen od strane avangardnih umetnika. Oni su verovali u novo doba posle Prvog svetskog rata i pridavali su veliki značaj toj novoj umetnosti. Posle toga dolazi do supremacije ton filma, čak i zabavnog filma, ali je zanimljivo da sam nalazio tekstove koji su opisivali šta se dešavalo sa bioskopima i sa filmom i tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Zatim je tu i savremena generacija pisaca kod koje je film najprisutniji, ne toliko kao senzacija koliko kao neizbežno svakodnevno iskustvo. Moja knjiga pokriva period negde do raspada Jugoslavije, zajedno sa svedočenjima dnevničkog i proznog tipa o tom raspadu.