U sklopu Dečje nedelje u utorak, 05. oktobra upriličen je susret učenika, članova Učeničkog parlamenta iz OŠ „Matko Vuković“ i „Jovan Mikić“ koji su uzeli učešće u radionici na temu vršnjačke  podrške u kriznim situacijama. Danas pre svega razgovaramo koliko je važna vršnjačka podrška u različitim situacijama u kojima se deca gotovo svakodnevno nalaze, a koje su za njih nekada traumatične –  kaže Mirjana Stevanović, direktorica škole „Matko Vuković“  dodajući da deca treba da nauče kako da se ponašaju u određenim situacijama.

U zavisnosti od situacije dete se uvek obraća prvoj odrasloj  osobi koja bi po pravilu trebala da preduzme određene korake po unapred predviđenoj proceduri – kaže Stevanović, dodajući da je prag tolerancije na nasilje u školi nula. Mi smo do sada imali 15 situacija na prvom nivou a evidentiranjem ovih slučajeva uspeli smo da izbegnemo slučajeve na trećem nivou nasilja. A u vršnjačko nasilje danas spada puno toga.  Ponekad deca koja se ponašaju nasilno ne znaju da je takvo ponašanje loše. Ona mogu biti podsticana od strane drugih na nasilno ponašanje, ili oponašaju stariju braću, sestre ili ljude kojima se dive. Oni možda ne znaju bolje načine komuniciranja s vršnjacima ili prolaze kroz neke probleme, pa to pokazuju kroz nasilje. Deca ne moraju uvek biti uključena u čin nasilja, mogu biti i organizatori grupe, tj. podsticati i nagovarati druge da se nasilno ponašaju. Deci koja se ponašaju nasilno takođe treba pomoći, a ne samo kazniti ih. Ako se njima ne pomogne, oni će odrasti u nasilne odrasle ljude i nasiljem će rešavati svoje probleme – objašnjava predsednik IO DBA, Petar Turčinović dodajući da se vršnjačko nasilje najčešće dešava u školi i to u vreme odmora u učionici, na hodniku ili u dvorištu.

Po pravilu, u tim situacijama, odrasli nisu prisutni. Nasilje među vršnjacima se dešava i pre početka nastave ili po završetku, na putu u školu ili pri povratku kući. Školska dvorišta i igrališta su mesta na kojima deca provode svoje slobodno vreme i često su mesta gde se dešava vršnjačko nasilje. Nasilje ostavlja posledice na one koji ga trpe, ali i na one koji se ponašaju nasilno. Ostavlja posledice i na one koji to nasilje posmatraju, jer mogu da se naviknu na nasilje, da im ono postane normalno i da se i sami nađu u situaciji da ga trpe ili da nasiljem rešavaju svoje probleme. Nikolina Ćalić, učenica VIII razreda OŠ “Matko Vuković” i sama kaže da je bila žrtva nasilja i to onog “virtuelnog”, putem društvenih mreža kao i da joj je ova radionica pomogla da u narednom period prepozna nasilje odnosno nauči kako da se ponaša.  Ipak i danas se najčešće reaguje na ono, fizičko nasilje“ koje kako kaže master-psiholog Sanja Bačlija nastaje kao posledica psihološkog-emocionalnog nasilja. Situacija ima raznih a po tome kako porodica prihvati činjenicu da ima dete nasilnika vidi se po tome koliko porodica veruje u institucije. Porodice koje ne veruju u institucije samim tim imaju otpor ka činjenici koju pred njega stavljaju stručni radnici – kaže Bačlija ističući da ima i porodica koje nakon upoznavanja sa problemom poslušaju uputstva. Ona se svode na češće razgovore sa detetom a sa ciljem da bi se pronašao uzrok njihovog nezadovoljstva.