Natalija Lukić: TALENAT JE U SVAKOM DETETU

Kada je Dejan Anđelović odlučio da “ženska ruka” preuzme vođenje njegovih “Iskončića” prvo i pravo rešenje bila je njegova tadašnja koleginica iz Osnovne škole “Miloš Crnjanski”, šarmantna i vedra devojka, koju deca naprosto obožavaju, Natalija Lukić. Nakon samo jednog razgovora, Dejan i ja smo shvatili da imamo mnogo toga zajedničkog, a to je ogromna ljubav prema muzici, poslu, pedagogiji. Dejan je vodio hor ,,Iskončiće“, a ja školski hor. Imali smo iste ambicije, slične ideje, i mnogo volje za nečim novim i drugačijim. Nakon svega nekoliko meseci, i dosta nastupa, odlučujem da pošaljem snimak pesme, kompozitora Sanje Ilića, “Plava ptica”, u izvođenju našeg hora, nakon čega dobijam odgovor da grupa ,,Balkanika“ želi saradnju sa nama. Tako je započela naša bajka – priča nam Natalija navodeći kako je početak rada u „Iskončićima“ najlepši period za nju. Kada Vam neko sa punim poverenjem poveri ono što je radio mnogo godina, hor sa izgrađenim imenom, to je zaista velika čast, a ujedno i veliki izazov. U početku sam se tražila, dugo pripremala, a onda sam našla recept uspeha. Ogromna ljubav, i probe koje traju nekada i po dva sata, a posle koje deca neće kući, onda znate da dobro radite svoj posao. “Ženska ruka” u horu po njenom se pre svega vidi u izboru pesama kao i po koreografiji koje su uveli od skoro a deca ih obožavaju. Dejan mi je dao tu slobodu. Naravno tu je i garderoba. Dugo sam razmišljala šta je to po čemu ćemo se razlikovati od drugih horova, a opet biti jedinstveni i autentični i po čemu će nas pamtiti. Bilo je tu mnogo ideja. Pravila sam mašnice, kreirala majice. Kod izbora pesama jako mi je važno mišljenje dece. Uvek im dam pravo izbora. Volim da slušam njihove ideje, i naravno, da realizujem sve što mogu. Dosta pesama koje izvodimo su upravo naši horisti birali. Kada je u pitanju moj izbor, to traje noćima i noćima. Slušam razna izvođenja, razmišljam kako mogu aranžmanski da uradim određenu pesmu. Postoje pesme koje čujete na prvu i shvatite to je to. Važna je dobra priprema. Ono što je presudno u mom radu jeste ljubav i emocija. Kada vi tu istu emociju prenesete na decu, uspeh je zagarantovan. „Iskončići“ kao najveći hor u Vojvodini, danas broje 85 članova a probe držimo u Osnovnoj školi “Kizur Ištvan” – kaže još Natalija dodajući da najmlađi članovi imaju 7 godina, a najstariji 17. Međutim, kako pomeramo granice u svemu što radimo, tako i u starosnoj dobi dece koja mogu biti naši članovi. Mnogo roditelja se javljaju, iako deca imaju pet ili šest godina. Uz pratnju roditelja, dozvolimo i našim najmladjim članovima da budu deo našeg hora. Naprosto se oduševim, sa kakvom ozbiljnošću, iako su tako mali, odrade svaku probu, ili nastup- ponosno nam priča ova mlada devojka dodajući da deca prosto obožavaju nastupe kao i druženja koja isti donose. Nastupe “Iskončića” posećuje veliki broj publike. Deca su naviknuta na to. Kada su horisti dobro pripremljeni i znaju jako dobro program, tu nema mesta tremi niti strahu. To vam je već pola uspeha. S obzirom da radimo mnogo na samopouzdanju, to možemo nazvati takođe deo pripreme. Kada spojite znanje i samopozdanje, dobijate decu koja pevaju i vladaju se kao pravi profesionalci. Za nju je ipak svaki nastup veliki izazov dok je ona početna trema oko celokupne organizacije potpuno nestala.  Ne postoji dete koje ne ume da peva, i ne postoji dete koje ne možete naučiti.  Sve je stvar pristupa pedagoga prema detetu. Sa decom radim određene pesme po notnom tekstu, što znači da ih muzički opismenim, a drugi deo rada se svodi na pevanju po sluhu. Razvijamo muzičku memoriju, koordnicaju pokreta. I najvažnije, osećaj pripadnosti. Kada sve to spojite, i začinite ljubavlju, onda dobijete ovaj broj dece, i shvatite da talenat ima svako od nas, samo je stvar kako i na koji način usmeravate dete. Ova godina za hor „Iskončiće“ je počela prelepo sve do vanrednog stanja. Nisam forsirala bilo kakav rad za vreme pandemije. Međutim, to decu nije sprečilo da budu vredni i za v reme varednog stanja. Slali su mi audio snimke, bila sam za njih dostupna 24h. Savetovala ih, bila podrška, a sada jedva čekamo da se vratimo našim probama, i da budemo ponovo svi zajedno. Ipak proba još nema jer ne želimo da bilo ko bude ugrožen. Sačekaćemo dok ne dobijemo odobrenje da možemo da nastavimo sa probama, a onda sve ovo nadoknaditi, i nastaviti dalje. Raduju se unapred koncertu koji ih čeka u oktobru, u Beogradu naravno ukoliko situacija to dozvoli. Recept za uskađivanje obaveza Natalija je pronašla u dobroj organizaciji vremena i naravno ogromnoj predanosti i ljubavi. Kada svoj posao volite najviše na svetu, da i kada imate slobodno vreme vi opet radite – to se zove ljubav.  Pored hora koji vodim, bavim se pisanjem tekstova, kao i muzike. I naravno aranžmana. Kada spojite lepo i korisno, dobije još veću snagu za dalje. I zaista shvatite da vam je nebo granica.