Stručna javnost odlučila je da od 2007. godine u Nacionalni kalendar zdravlja Srbije uvode Dan borbe protiv moždanog udara, koji se od tada obeležava svake godine 9. juna. Ovo oboljenje poprima sve značajnije razmere svuda u svetu i postaje sve veće opterećenje zajednice, a prema smrtnosti moždani udar je treći vodeći uzrok smrti i prvi uzrok invaliditeta u svetu. U Srbiji je moždani udar prvi uzrok skraćenja životnog veka u ženskom i drugi u muškom delu stanovništva. Nastaje zbog patološkog procesa vaskularnog porekla: zbog naglog začepljenja ili zbog pucanja krvnog suda i izliva krvi u deo mozga koji posle toga odumire, i neke funkcije se tada gase privremeno ili trajno, pa nastaju posledice. Jedna trećina bolesnika koja doživi moždani udar umire, druga trećina preživljava sa različitim posledicama (do trajne onesposobljenosti), a samo se jedna trećina vraća ranijim aktivnostima i normalnom životu. Faktori rizika za nastanak moždanog udara su prepoznati, pa na osnovu toga postoje i mere primarne prevencije. Njihovo sprovođenje je moguće u svakodnevnom životu svake osobe i to  delovanjem pre svega na spoljašnje rizike, koji su zapravo navike i sastavni deo načina života.

Prevencija moždanog udara je najbolji lek. Rukovodeći se time, ono što sami možemo učiniti i treba da učinimo je sledeće:

  • Živeti život oslobođen rizika koji donosi duvanski dim (bez duvana i dima).
  • Pravilan, izbalansiran način ishrane i pravilna priprema namirnica.
  • Održavanje telesne težine u granicama normalne.
  • Fizička aktivnost, individualno određena i u skladu sa zdravljem, svakodnevno najmanje 30 minuta (za odrasle osobe).
  • Redovne kontrole krvnog pritiska; i obavezno lečenje povišenog krvnog pritiska, koji se još zove „tihi ubica“,  jer obolelom često ne stvara tegobe i simptome.
  • Redovne kontrole vrednosti šećera, masti i holesterola u krvi, i održavanje u granicama normalnih
  • Redovno lečenje postojećih hroničnih bolesti (npr. šećerne bolesti i svih drugih).

Ove preporuke su nastale na osnovu proučavanja mehanizma nastanka bolesti, pošto su prepoznati najznačajniji unutrašnji (godine starosti, pol, genetika) i spoljašnji faktori koji povećavaju rizik ili verovatnoću za nastanak moždanog udara, a oni su sledeći:

  • Godine starosti, pol – muški deo stanovništva stariji od 45 i ženski stariji od 55 godina.
  • Krvni pritisak – 140/90 mm Hg i više od toga, kao i nepoznata a povišena i nekontrolisana vrednost.
  • Upotreba duvana – aktivna i pasivna (ubrzava proces arterioskleroze, sužava krvne sudove, povišava krvni pritisak)
  • Nepravilna ishrana – povišen holesterol i trigliceridi u krvi; gojaznost (10 kg više od odgovarajuće telesne težine)
  • Fizička neaktivnost – manje od 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno.
  • Šećerna bolest, angina pektoris (stezanje iza grudne kosti), bolesti krvnih sudova (nogu), srčana aritmija ili preležani srčani udar.
  • Bolest u porodici – ukoliko su majka, otac, sestra, brat ili baba i deda imali moždani udar pre 55 godine života za ženske srodnike ili pre 65 godine života za muške srodnike
  • Moždani udar – već doživljen ili postojanje promena na krvnim sudovima glave i vrata (npr. stenoza / suženje ili aneurizma / proširenje).

Navedeni faktori se veoma često udružuju i sve to zajedno sa hroničnim stresom predstavlja značajan problem koji narušava  psiho-fizičko zdravlje velikom broju ljudi današnjice. Ukoliko se moždani udar razvije najvažnije je brzo prepoznavanje simptoma i hitan transport u bolnicu, pošto se ovo oboljenje može uspešno lečiti. Postoji lek koji u određenim slučajevima uspešno deluje, ali je od presudne važnosti da se primeni u prva tri sata od nastanka moždanog udara. Zbog toga je veoma važan dolazak u bolnicu u prvom satu od pojave simptoma, kao i brza, precizna dijagnostika. Na taj način se ishod oboljenja pomera ka izlečenju bez posledica, koje mogu biti različite i brojne opet u zavisnosti od toga koji je deo mozga – zbog začepljenja ili pucanja (prskanja) krvnog suda – odumro, odnosno izgubio funkciju.           

Simptomi moždanog udara su raznovrsni, ali je za sve poremećaje karakteristično da gotovo uvek nastaju iznenadno. Najznačajnije i najčešće grupe simptoma, koji mogu da se pojave kod osobe koja je žrtva moždanog udara, su sledeće: iznenadna istovremena slabost ili utrnulost jedne polovine tela (lica, ruke i noge), ili oduzetost; smetnje izgovaranja ili razumevanja govora; iznenadne teškoće vida, na jednom ili oba oka; iznenadne teškoće u hodu ili nemogućnost hoda; gubitak ravnoteže ili koordinacije pokreta; iznenadna jaka, do tada nedoživljena glavobolja, muka, povraćanje, kočenje vrata, iznenadna zbunjenost i drugi poremećaji mentalnih funkcija…  Posledice moždanog udara su takođe raznovrsne. Mogu se ispoljiti kao: neprijatna utrnulost ili mravinjanje dela tela; pareza ili slabija pokretljivost ruke ili noge; paraliza ili nepokretnost polovine tela, lica; otežan ili nemoguć govor; otežano gutanje; poremećaj ili gubitak mentalnih funkcija (mišljenja, pamćenja, stečenog znanja…) i drugo.