Nakon sprovedenih izbora i konstituisanja Narodne skupštine Republike Srbije među formiranim odborima je i Odbor za dijasporu i Srbe u regionu gde funkciju predsednika istog obavlja narodni poslanik Milimir Vujadinović koji govori za naš portal.

Subotica danas: Kada je u pitanju rad Odbora za dijasporu i Srbe u regionu šta je ono što je trenutno aktuelno?

Milimir Vujadinović:  Ono što je fokus rada odbora, ne treba biti previše pametan i zaključiti, čak možete biti i laik u politici, jesu regionalna dešavanja koja su, čini mi se uspela da nadjačaju domaće teme. Tu pre svega mislim na one stvari koje se tiču Republike Srpske, Crne Gore, položaja naših naroda u regionu. Fokus rada Odbora je na onome što danas jedinstveno radi glavni predsednik države. Nikada do sada koliko god i šta mislili ,država Srbija, pre svega predsednik države i vlada nisu usmeravali pažnju na status srpske zajednice u regionu kao što je to danas i to je objektivno stanje. Obavili smo razgovore,održali sednice odbora sa predstavnicima srpske zajednice iz Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Makedonije pa i Albanije a ostalo mi je upečatljivo obraćanje Emira Labudovića, direktora Srpske kuće iz Podgorice na jednoj od sednica odbora gde je istakao :“Šta god ko mislio o današnjem predsedniku Aleksandru Vučiću i kako ko gledao na njegovu politiku, današnji predsednik je uradio za Srbe u Crnoj Gori kao niko do sada, još od vremena kralja Aleksandra.“ Mislim da je to najobjektivnija stvar kada o tome govore ljudi koje se ta briga državna najviše tiče. Odbor radi na tome da očuva identitet našeg roda kao i da pruži materijalnu pomoć koliko je to moguće. Možda je u ovom momentu najvažnije  omogućiti uslove da se naši ljudi na popisu koji predstoji, u većem delu Evrope, izjasne onako kako se stvarno osećaju. Činjenica je da brojke koje imamo iz nekih prethodnih popisa, iz bivših republika, nisu onakve kakvim se predstavljaju u zvaničnim dokumentima u tim državama a mi pokušavamo svaki dan radeći sa političkim predstavnicima i udruženjima da skrenemo pažnju na to. Srbija omogućava dvojno državljanstvo kao i mnoge evropske zemlje ,i jako je važno da naši sunarodnici gde god da žive iskoriste pravo na dvojno državljanstvo,jer to je konačni pisani trag o identitetu jednoga čoveka i nikada nam se više ne bi desilo da neko gradi svoj identitet na štetu identiteta srpskog naroda. Državljanstvo je jedan od tih faktora koji predstavljaju branu u jednom takvom pokušaju.

Subotica danas: Sama veza sa maticom Srba u regionu izuzetno je značajna. Prva ta veza svakako su konzulati.

Milimir Vujadinović:  Srbija je znatno povećala broj konzulata u regionu, pa sada imamo konzulat u Trebinju, Drvaru, Mostaru, Banja Luci, ambasadu u Sarajevu. Konzulati nisu otvarani da bi neko u njima radio nego da bi smo bili na usluzi našim ljudima, da bi svako od njih imao što bolju vezu sa maticom, da bi svako iskoristio pravo na  dvojno državljanstvo. Dvojno državljanstvo pored onog praktičnog dela a tiče se lečenja, školovanja, učešća na mnogim konkursima ozbiljna je identitetska veza sa maticom Srbijom koju teško da iko više može da raskine. U bliskoj istoriji država nije imala  brigu ljudi koji su počeli  da svoju nacionalnost određuju spram regiona u kojem žive, da smo imali takve uslove da je država vodila brigu kao danas predsednik i vlada, da smo imali konzulate i ljude koji aktivno rade na očuvanju identiteta, kulture i jezika ne bi se to desilo. Ovo je prilika da konačno tu stvar dovedemo do kraja, da sačuvamo identitet našeg naroda ,naravno čuvajući Ustav, zakon,integritet svih onih zemalja u kojima oni žive.

Subotica danas: Da li možete da prokomentarišete incident koji se dogodio početkom maja u Vukovaru kao i da se nadovežemo odmah sa pitanjem kako danas Srbi žive u Hrvatskoj?

Milimir Vujadinović: Ovakav i slični incidenti najpre govoreo stanju u jednoj zemlji Evropske Unije. Pogubno je za one koji danas upravljaju Evropom i vode Evropsku Uniju iz Brisela da se takve stvari dešavaju na teritoriji iste. Na žalost to šalje jednu lošu sliku iako ja duboko verujem da civilizovana Evropa ne počiva na onim vrednostima, koja baštini jedan dobar deo hrvatskog društva i hrvatskog estabilišmenta. Podsetiću vas na događaj od pre nekoliko nedelja. Pismo na ćirilici koje je poslato iz Mostara putem hrvatske pošte, adresirano na Fond izbegle i raseljene u Novom Sadu, vraćeno je iz Zagreba pošiljaocu u Mostar za zvaničnim obrazloženjem da je zabranjeno pisati ćirilicom. Duboko verujem da Evropa ne baštini ovakve društvene pravce i ovo je pitanje za Evropu. Država čini sve da pomogne zajednicu u skladu sa Zakonom Hrvatske a to tražimo i od Hrvatske.Nakon zemljotresa poslata je ogromna pomoć ne samo srpskoj zajednici jer ljude ne možeš odvajati.

Subotica danas: Dotakli ste se Mostara ali u Vukovaru takođe ne može da se koristi ćirilica?

Milimir Vujadinović:  Ovo je pitanje poštovanja Zakona i Ustava Hrvatske,ništa drugo. Mi smo ponosni  što u Srbiji možete koristiti bilo koje pismo i govorite jezikom koji hoćete. Po mom mišljenju to je čak i prednost koju Srbija koristi u smislu kulture i privrednog razvoja jer govoriti više jezika znati više pisama ,nikako ne može biti prepreka za jedno društvo ,samo dobrobit. Subotica je lep primer koja je omogućila svakoj ozbiljnijoj nacionalnoj zajednici da koristi svoje pismo i u službenoj upotrebi. Iskoristiću priliku da čestitam Bunjevačkoj nacionalnoj zajednici na onome što su čekali vekovima i mislim da će, u istoriji grada, ova gradska garnitura i gradonačelnik ostati upamćeni upravo po tome. Tako da kad govorimo o Hrvatskoj to je toliko  stara i poznata tema i  tome je izlišno  govoriti. Ukoliko bi srpska zajednica u Hrvatskoj uživala i polovinu prava koliko danas hrvatska zajednica uživa u Srbiji mi bi smo bili zadovoljni. Naravno niko nema nameru da smanji prava hrvatskoj zajednici a na kraju krajeva kakav je položaj hrvatske zajednice govori činjenica da su u sredinama u kojima u većini žive Hrvati ,na primer u Tavankutu, pobednici na poslednjim izborima bili predstavnici SNS. Ti ljudi najbolje znaju šta država Srbija čini za njih i mi smo ponosni zbog toga. Ovo je i recept Hrvatskoj kako da se odnose prema srpskoj zajednici i da konačno počnemo u miru da živimo i da se takmičimo ali u tome ko će imati veći privredni rast ,ko će imati bolju fudbalsku reprezentaciju čiji će obrazovni i zdravstveni sistem biti bolji . To je dobar koncept koji danas predvodi i trasira predsednik države i ova vlada .

Subotica danas: Na koji način Srbija pomaže građane u Republici Srpskoj odnosno Bosni i Hercegovini?

Milimir Vujadinović: Mislim da je ovo što se dešava sa Republikom Srpskom istorijski preokret, i nedavno sam u parlamentarnoj raspravi govorio na tu temu. Vekovima unazad ako bi prošli kroz Bosnu i Hercegovinu, kroz federaciju i Republiku Srpski mogli ste u svakom mestu ,opštini da nađete barem po jednu građevinu koju je gradila turska otomanska imperija ,austrougarska čak i nemačka ,ali nigde niste mogli da nađete građevinu koja je finansirana od strane Srbije. Zadnjih nekoliko godina desio se  istorijski preokret. Ne postoji opština u Republici Srpskoj koja nema barem jednu ozbiljnu javnu investiciju koju finansira Srbija a i u dobrom delu opština u federaciji Bosne situacija je ista pogotovo u onim delovima srpske zajednice. To je pozitivna promena istorije neka svi drugi finansiraju i ljudi će osećati boljitak. Neka to učine i druge zemlje regiona. Srbija nikad nije rekla da neko iz zemalja ne može da investira u Srbiji. Primer su naši dragi prijatelji iz Mađarske koji danas pomažu svoju zajednicu što je apsolutno dobro ali to nije pomoć samo mađarskoj zajednici to je pomoć svima nama. To je najbolji koncept smišljen u proteklih nekoliko decenija – ideja mini šengen. To je koncept koji treba pre ili kasnije da zaživi. Kada je u pitanju Republika Srpska aerodrom u Trebinju je ozbiljna ne samo putna i infrastrukturna veza sa jugom Republike Srpske i severom Crne Gore nego i identitetska veza , jer ako imate auto put koji vodi do granice u Višegradu i koji brzim saobraćajnicama ide ka jugu Republike Srpske i imate aerodrom to je i identitetska veza. Nikada više nećemo izgubiti vezu matice Beograda sa Trebinjem. Lako će se putovati, ljudi će održavati svoje veze a o privrednim prednostima da ne govorim jer nigde ozbiljan investitor neće doći gde ne postoji dobar put, aerodrom i stabilne političke situacije.

Subotica danas: Pomoć Srbije ne usmerava se u pravcu Srba u regionu. Republika Srbija generalno, koliko je to u njenoj mogućnosti pomaže region.

Milimir Vujadinović: Republika Srbija investirala je u federaciju Bosne i Hercegovine i u Mostaru ,Drvaru, Glamoču gde živi jedna mala srpska zajednica od par hiljada ljudi. Investirano je u puteve i rasvetu kroz sela. Druga stvar su vakcine koje je Srbija nesebično donirala i otvorila vrata u Beogradu sa sve ljude iz regiona. To je samo prikaz onoga šta bi bio mini šengen u budućnosti.

Subotica danas: Planovi odbora za naredni period?

Milimir Vujadinović: Odbor je u prethodnom periodu bio prepoznat u parlamentarnom životu jer se delokrug rada istog ne završava na samoj teritoriji Republike Srbije. Nastavićemo da forsiramo i dajemo podršku u zakonodavnom okviru koji će nastaviti da jača naš narod u regionu. Svaki zakon koji je dobar za Srbiju i svaka društvena promena dobra je i za naše ljude u regionu. Auto put ka Sarajevu i Višegradu nije samo autoput nego vekovna veza sa Crnom Gorom sa kojom do sada nismo imali dobru putnu vezu. Nekada se do  Crne Gore dolazilo kozijim stazama dok smo prema drugim destinacijama imali izgrađenu putnu infrastrukturu. To se svakako menja i mi ćemo uvek podržati ovakva budžetska rešenja jer ćemo na taj način podržati naše ljude u regionu. Stalno okupljanje naših udruženja u saradnji sa dijasporom odnosno Pokrajinskim fondom za pomoć Srbima u regionu uspevamo da identifikujemo gde je pomoć potrebna odnosno gde je bitno uticati na položaj naših naroda i insistirati da naš narod sačuva svoje ime i svoj dom. Čuvanjem identiteta sačuvali smo sve.

Subotica danas: U Subotici radi i određen broj udruženja sa ciljem da na neki način očuva identitet.

Milimir Vujadinović: Udruženja gledamo kao most ka regionu. Svako očuvanje kulture, tradicije jeste značajno i udruženja to rade ali pre svega ona jesu most koji nas spaja sa regionom. Humanitarni rad  udruženja je nemerljiv i sve to sačuvati i ugraditi u kulturu ove zemlje i napraviti most sa onima koji žive u tim krajevima je ono što upravo udruženja rade.