Marta Aroksalaši: DEČJE POZORIŠTE POKRENULO JE SVOJU VIDEO PRODUKCIJU

U pripremama premijere za predstavu “Grgina soba” na mađarskom jeziku uspeli smo da sa direktoricom Dečjeg pozorišta Martom Aroksalaši saznamo šta se sve krčka u ovoj veseloj ustanovi.

Subotica danas: Tekst predstave “Grgina soba” baziran je na naš grad. Recite nam nešto o istoj.

Marta Aroksalaši: Tekst za predstavu je naručen. Baziran je na našu Suboticu. Vreme dešavanja je sadašnje i lokaliteti su isključivo subotički a predstava je savremena i bavi se sada aktuelnom temom – ovim virusom i bolestima, ali opet na jedan umetnički način. Režiser predstave je Robert Lenard, reditelj i dramaturg iz Novog Sada, zaposlen u Novosadskom pozorištu i ovo je prva saradnja bar u poslednjih desetak godina sa njim. I za njega je ovo bio izazov jer on režira za odrasle, a mi smo ga pozvali, prvo zato što je u pitanju savremeni komad, kao i iz razloga što smo u repertoaru želeli jednu sasvim drugačiju predstavu. Sa ovom predstavom prijavili smo se i na profesionalni 51. susret lutkarskih pozorišta Srbije u Kragujevcu. Druga predstava koju smo prijavili na susret je predstava “Galeb no name” mlade rediteljke iz Sankt Peterburga , kojoj je ovo ujedno i diplomski rad . Ovu predstavu naša publika, na žalost, nije imala priliku da vidi sa obzirom da je odmah posle premijere, proglašeno vanredno stanje. Na obostrano zadovoljstvo, ovom predstavom uspostavljena je saradnja između lutkarske akademije iz Sankt Peterburga i našeg pozorišta koja će se nastaviti i ubuduće. 

Subotica danas: Predstava je simbolična i pre svega ima za cilj da prikaže gledaocu koliko mu je pre svega sloboda važna.

Marta Aroksalaši: Da, ovo je predstava sa simbolikom . Predložak je bio Galeb od Džonatana Livingstona ali je rediteljka napravila svoju koncepciju, svoj scenario, svoju dramatizaciju predstave koja govori o uopštenom pojmu slobode i koliko nam je ona danas važna. Predstava govori i o slobodi deteta koju poseduju već samim svojim bivstvovanjem a kasnije i odrastanjem odnosno da slobodu treba da zadrže negde u sebi.

Subotica danas: Repertoar Dečjeg pozorišta široka je lepeza koji može da zadovolji svačiji ukus.

Marta Aroksalaši: Mi se trudimo da svačijem ukusu ponudimo nešto odnosno da svako nešto pronađe za sebe. Dečje pozorište nije profilisano kao samo lirsko odnosno epsko pozorište. Želimo da  svaka premijera bude nekog drugačijeg žanra jer danas moramo da podilazimo ukusu publike uz zadržavanje  estetskog nivoa. Naime, predstava ne treba da bude samo gledljiva nego da i u smislu obrazovanja publike bude adekvatna.

Subotica danas: Teatar u pelenama je predstava po kojem je Dečje pozorište sada već prepoznatljivo.

Marta Aroksalaši: Pre mesec dana ugostili smo pozorište lutaka iz Mostara gde je jedna od tema bila i naš teatar u pelenama. Njima se teatar u pelenama dopada i oni bi voleli da u okviru pozorišta imaju tu vrstu projekta. Naime, ja već godinama od kad mi teatar “gajimo” u pozorištu pokušavam da nagovorim svoje kolege iz sedam lutkarskih profesionlnih pozorišta u Srbiji da isti uvrste u repertoar  ali je za sada to prihvatilo samo pozorište Pinokio. Dakle ja bih volela da moje kolege budu hrabrije kada je u pitanju izbor repertoara. Razumem ja da mi moramo da budemo odgovorni i vrlo rezervisani sada u smislu sastavljanja repertoara,jer ne možemo sada da se kockamo sa državnim novcem,ali teatar u pelenama zaista nije rizik  jer publika dolazi 7-8 puta da predstavu pogleda ponovo. Mi našu publiku jednom godišnje obradujemo premijerom nove predstave teatra u pelenama i gotovo uvek najviše publike imamo baš na ovim predstavama za bebe.

Subotica danas: Odakle ideja da Dečje pozorište pokrene sopstvenu video produkciju?

Marta Aroksalaši:  Ideja je ustvari potekla za jednim serijalom koji bi bio nalik serijalu “Laku noć deco” neka vrsta uspavanke. I pored činjenice da moramo ići u korak sa vremenom moramo priznati da su nekadašnja vremena imala dobre stvari. Posle serijala koji smo kao deca gledali znali smo da je došlo vreme za spavanje. Serijal sam kao mala gledala na mađarskoj televiziji a mlađi od mene su od 89. – 94. Isti imali priliku da gledaju na RTS-u u pomenutom serijalu “Laku noć deco”. Taj serijal je prestao da se prikazuje a ja prosto vidim da takav sadržaj nedostaje. Danas prosto “bombardujemo” decu serijalima koji se otkupljuju i eventualno sinhronizuju pa tako imamo lepezu ne tako jeftinih crtanih odnosno animiranih serija  pored kompletne infrastrukture koju posedujemo u pozorištu.Imamo scenu ,scenografiju, lutke…Možemo da napravimo šta god poželimo jer imamo i kreatore lutaka i radionicu koja izrađuje lutke. Ova situacija nekako nas je naterala da radimo na lutkarskom serijalu koji će imati cilj da uspavljuje mališane a ujedno odisati autentičnošću. Polazeći od toga da ćemo snimiti 200 epizoda tema istih se sama nametnula a to su narodne izreke. Sve je bazirano na narodnim koje kroz svoj život primenjuju Paja i Maja, brat i sestra. On je stariji, pametniji a ona mlađa. On treba da joj da neki primer u životu,da je vaspitava i on u prvoj emisiji odlučuje da je nauči narodnim izrekama. Elem, narodna izreka ustvari izlazi iz same situacije koju su oni taj dan imali , tipa strpljen-spašen, ko rano rani dve sreće grabi, kada se šalje jedna poruka deci, čini mi se i njima lako pamtljiva  .Epizodice su kratke, negde oko 5 minuta a Rade Reković napravio je lutke  dok nam je tehničku podršku pružila televizija Pannon, na kojoj se emituju serije na mađarskom “Mari es Pali”.

Subotica danas: U vašoj produkciji rade se i emisije koje se bave problemom izgovora kod dece?

Marta Aroksalaši: Uočili smo da današnja deca imaju određenu problematiku u izgovoru. Da li smo mi kao roditelji suviše blagonakloni prema njima, pa nam je simpatično kad im i mi sami tepamo što je na žalost  pogrešno, iz razloga što će se  kod dece steći pogrešna navika  izgovora glasova.  To su ti blaži logopedski problemi a mi smo u saradnji sa  dvema logopedicama iz razvojnog  savetovališta, Draganom Dženopoljac i Danijelom Rodić, koje su već izdale knjige  vezane za njihovu stručnu delatnost, došli na ideju da napravimo određenu saradnju koja će se baviti pravilnim izgovorom. Na bazi jedne od njihovih knjiga već je nastala jedna naša predstava za bebe na temu  progovaranja najmlađih  a sada smo im ponudili nešto sasvim novo a njima se ideja mnogo dopala. U našoj produkciji snimaće se i pet različitih epizoda, odnosno serijskih tema u saradnji sa Kolevkom. Snimljena je već pilot epizoda u kojoj učestvuju deca sa posebnim potrebama ali kada ćemo, zbog nastale situacije uspeti da nastavimo rad na ovim epizodama još uvek je neizvesno. Pilot epizoda sa decom iz Kolevke, gotovo sam sigurna nikoga neće ostaviti ravnodušnim a serija epizoda nosiće naziv “Ispod duge”. U sklopu produkcije snimaće se i emisije  “Moja kuhinjica” u kojoj će glavni kuvari biti deca kao i emisije u saradnji sa Domom kulture u Gračanici.

Deče pozorište ima odličnu saradnju sa domom kulture iz Gračanice gde svake godine odlazimo, igramo predstave i držimo lutkarske radionice. Naime, oni imaju izuzetno talentovanu decu  tako da smo im dali potpunu slobodu da snimaju epizode koje se na određeni način bave muzikom. Emisije iz naše video produkcije dok ne budemo našli emitera emitovaćemo na našem youtube kanalu.

Svi oni koji žele na youtube kanalu treba da ukucaju Paja i Maja Dečje pozorište Subotica gde se nalazi već šest epizoda .