Svakodnevno ljudi govore: „Pod stresom sam“ ili „U stresu sam“. Šta time žele da kažu? Danas je „stres“ postala reč širokog značenja. Prema definiciji, stres je za organizam čoveka sinonim za promenu, bilo da je ona doživljena pozitivno ili negativno. pa je čak i zamišljanje promene ponekad stresogeno i čovek to prepoznaje kao zabrinutost. Poznato je da sve što menja svakodnevnu rutinu jednoj osobi jeste stresno, isto kao i sve što menja prirodni balans organizma. Pa kako onda živeti sa stresom?  Stres je neizbežna posledica života i sastavni deo života i to je tako oduvek bilo. Svakodnevno se događa da su ljudi izloženi stresu ili stresorima (uzročnici stresa), a da toga nisu svesni na odgovarajući način. Savremeno doba nas izlaže brojnim, i različitim uticajima iz životne i radne sredine koji mogu delovati pojedinačno i udruženo (istovremeno) stvarajući posledice, tako da je sve više ljudi pod enormnim stresom i to postaje gotovo „normalna“ situacija. Postoji određena granica koja je uvek individualna i do koje stres doprinosi boljem prilagođavanju čoveka aktuelnim potrebama i zahtevima života i rada pa se zbog toga kaže da je stres sam po sebi so života. Količina ili nivo stresa koji jedna osoba može da podnese, u okviru normalnog, predstavlja toleranciju na stres i ona je uglavnom određena genetskim nasleđem. Većina osoba je nasledila dovoljnu toleranciju i sposobnost da se sa stresom izbori svakodnevno – pa da se uprkos svemu osećaju dobro i još uvek mogu da se raduju i uživaju u životu – kaže za portal Suboticadanas specijalista socijalne medicine Zorica V. Dragaš dodajući  da jedna od deset osoba nasleđuje nisku toleranciju na stres, odnosno 10% osoba svuda oko nas nema kapacitet i nije u stanju da zadovoljavajuće i poželjno odgovara na promene u svakodnevnom životu, pogotovo kada one nastaju naglo. Rezultat ovakvog nasleđenog obrasca može da bude razarajući za osobu odnosno da negativno utiče na porodicu i ljude u okruženju. Takva osoba gotovo stalno živi i radi sa prekomernim stresom. Pored genetskog nasleđa postoje i druge važne odrednice od kojih zavisi reakcija ili odgovor čoveka na stresnu situaciju i taj odgovor ima dve dimenzije: duševnu i intelektualnu, kao i onu drugu telesnu odnosno organsku. Zbog toga je za podnošenje stresa veoma važno stanje zdravlja čoveka, njegovo obrazovanje, nivo opšte i zdravstvene kulture, emocionalna inteligencija, socijalno-ekonomski uslovi odnosno ukupni uslovi života i rada kao i prethodno stečeno životno iskustvo. Takođe je veoma važna spremnost čoveka da se menja u pozitivnom smislu, u skladu sa usvojenim novim znanjima. Samoposmatranje i samopomoć, odnosno spremnost čoveka da odmah, a to znači na vreme uoči neuobičajene promene na sebi i u sebi veoma često prekida lanac neželjenih događaja, sprečava nastanak bolesnog stanja duše ili tela. Poremećaj sna, promene raspoloženja, umor, iscrpljenost, depresija, napadi straha (anksioznost), različiti bolovi pa čak i zavisnost od psihoaktivnih supstanci (duvan, alkohol, lekovi i droga) mogu postati problemi koji će pratiti ove osobe kroz ceo život. Na osnovu dosadašnjih istraživanja moguće je odrediti šta je to što najčešće izaziva stres, mada ljudi često ne shvataju (makar ne u početku) da se upravo o tome radi, odnosno ne povezuju određeni uzrok sa određenom posledicom. Zdravstveni pokazatelji ukazuju da je danas u industrijski najrazvijenijim zemljama sveta 75-90% poseta pacijenata svih uzrasta lekarima opšte prakse povezano sa stresom. Između ostalog i ovo je doprinelo traženju  i pronalaženju novih pristupa u lečenju koji uključuju i holističke metode koje su orijentisane prevashodno na lečenje čoveka, čija su duša i telo neraskidiva celina, a ne samo na  lečenje bolesti ili obolelog organa koji su samo posledica poremećaja skladnog rada te celine. Savremena istraživanja dokazuju da su primarna prevencije ili uklanjanje stresa, uvek kada je to moguće, kao i njegova uspešna kontrola veoma važni za očuvanje zdravlja duše i tela, odnosno za očuvanje psihosomatskog zdravlja ljudi – ističe Dragaš.