06
avgust
2020
ISPLATA MINIMALCA 7.AVGUSTA, DODATNI OSLONAC PRIVREDI
Ministar finansija Siniša Mali najavio je danas da će država u petak, 7. avgusta isplatiti 60 odsto minimalne zarade, odnosno oko 18.000 dinara po zaposlenom, za 235.372 privredna subjekta u kojima radi 1.016.535 zaposlenih.Mali je izrazio očekivanje da će ova podrška biti dodatni oslonac privredi Srbije, a za tu svrhu iz budžeta države će biti opredeljeno 18,4 milijardi dinara.Ministar je, govoreći o novom paketu mera, precizirao, da je jedna od najvećih promena u odnosu na prvi paket mera ta što je drugi paket usmeren i na privredne subjekte koji su osnovani nakon 15. marta 2020. godine. On je dodao da će novac takvim novoosnovanim firmama na račune leći u septembru, i to u visini od 120 odsto minimalne zarade po zaposlenom. Sve što je potrebno, kaže, je da do 15. septembra podnesu PPP-PD obrazac na kome će kao datum dospeća poreza i doprinosa staviti 5. januar 2021. godine.Za novoosnovane privredne subjekte koji žele da koriste mere pomoći biće otvoreni posebni namenski računi. Mali je precizirao da druga uplata za sve druge privredne subjekte, koji su već koristili pomoć, sledi u septembru, kao i da će za jedan mesec da budu odloženi porezi i doprinosi na zarade.Mali je ponovio da svi koji su dobili minimalnu zaradu u julu, neće morati da se prijavljuju za novi paket podrške, već će biti prijavljeni automatski. Ministar je napomenuo da poslodavci imaju obavezu da ne smanjuju broj zaposlenih za više od 10 odsto u periodu od tri meseca od isplate poslednjeg direktnog davanja, dakle najkasnije do kraja godine.Isplata novca će se izvršiti na već otvoreni kovid račun i direktna davanja se mogu koristiti isključivo, napominje, za isplate zarada i naknade zarada zaposlenima.
30
jul
2020
MALI: NOVI PAKET EKONOMSKIH MERA ZA OČUVANJE RADNIH MESTA I PRIVREDNE AKTIVOSTI
Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali ocenio je da je usvajanje pravnog okvira za sprovođenje drugog paketa ekonomskih mera izuzetno značajan korak države koji će nam omogućiti očuvanje radnih mesta, ali i proizvodnih kapaciteta, odnosno pomoći našoj privredi da se na najbolji način izbori sa negativnim posledicama virusa korona. „Ukupan paket je vredan 66 milijardi dinara i podrazumeva isplatu 60 odsto minimalne zarade u avgustu i septembru, kao i oslobađanje od plaćanja poreza i doprinosa na zarade za jedan mesec“, objasnio je on. „Mikro, mala i srednja preduzeća, koja su dobila minimalnu zaradu u julu mesecu, ne treba da se prijavljuju za nove mere, jer će po automatizmu dobiti i 60 odsto minimalne zarade u avgustu, kao i u septembru za svoje zaposlene. Nastojali smo da to bude jednostavan proces. Ukoliko neko ne želi pomoć države, taj novac može da vrati u trezor Republike Srbije“, istakao je Mali. On je dodao da će prvih 60 odsto prvog minimalca za zaposlene biti na računima poslodavaca do 10. avgusta, dok je druga uplata planirana za septembar. Ministar finansija je istakao da je i preduzećima koja su osnovana nakon 15. marta ove godine, zaključno sa 20. julom 2020, omogućeno da se prijave za pomoć. Ministar je napomenuo da je uslov za dobijanje pomoći države neotpuštanje više od 10 odsto radnika, tri meseca nakon dobijanja poslednje uplate. Planirano je i da preduzeća iz kategorije velikih pravnih subjekata dobiju pomoć države u vidu 50 odsto minimalne zarade za one radnike koji su imali odluku o prekidu rada i ta preduzeća već imaju ustaljenu proceduru da se do 15. u mesecu prijave sa listom zaposlenih kojima je rad prekinut, kako bi ostvarili pravo na direktna davanja. Ministar finansija je naveo da je jasno da privredna aktivnost u Srbiji postoji, ali i da su vidljivi rezultati mera koje se sprovode. Mali je precizirao da je za pomoć privredi i građanima ukupno izdvojeno 5,8 milijardi evra, što čini 12,5 odsto našeg BDP-a.
25
jul
2020
IŠTVAN HUĐI: BEZBEDNOST NA RADU TRENUTNO NAJBITNIJA STAVKA SINDIKATA
Autor:
Nataša Gregorčić
Bezbednost na radu trenutno je najbitnija stavka sindikata – rekao je za portal Suboticadanas.rs Ištvan Huđi, predsednik Saveza samostalnih sindikata Grada Subotice. Naime u Subotici radi velik broj multinacionalnih kompanija i ono što je važno da sve žele da bezbednost radnika bude na visokom nivou, jer samo zdrav radnik i bezbedan radnik može da daje doprinos preduzeću. U trenutnoj situaciji oko Covid-19 virusa bezbednost i zdravlje na radu dobilo je još više na značaju, iz razloga što su se morale uvoditi i dodatne mere. Na osnovu dodatnih mera koje je Zakonom propisala i država, u svim firmama u industrijskoj zoni uvedeno je merenje telesne temperature radnicima i posetiocima na ulazu u fabriku, obavezno je nošenje zaštitnih maski kao i korišćenje dezinfekcionih sredstava. Što se tiče odbora za bezbednost radnika mi u sindikatu insistiramo na tome da se oni formiraju u preduzećima kako bi predstavnici radnika to jest predsednici sindikata bili u istim iz razloga što su najbolje upućeni šta se dešava na samom radnom mestu, kod mašine kao i da li su iste obezbeđene. Odbor za bezbednost može da zaustavi proces proizvodnje tražeći analizu o bezbednosti tog radnog mesta što je jedna ozbiljna priča koja je značajna kako i za sindikat tako i za poslodavca. Što se tiče mera pridržavanja poslodavaca tokom trajanja pandemije Huđi je rekao da je u većem delu zadovoljan. Na samom početku pandemije bilo je situacija gde se poslodavci nisu baš najbolje snašli a bilo je i situacija kada jednostavno nije bilo maski na tržištu. U nekoliko preduzeća primetili smo i nedovoljnu udaljenost radnika gde ne može da se ispuni propisana distanca kada smo bili u ozbiljnoj dilemi šta u tom momentu činiti dok je sve ostalo na zadovoljavajućem nivou, od dizenfekcionih sredstava do zaštitne opreme. Zbog smanjenog procesa proizvodnje, tokom trajanja pandemije, došlo je i do smanjenja broj zaposlenih. Radnici koji su radili na određeno vreme, odnosno oni koji su radili pod ugovorom o privremenim o povremenim poslovima –najčešće su ostajali bez posla – kaže za naš portal Ištvan Huđi, predsednik Saveza samostalnih sindikata Grada Subotice, dodajući da je jako mali broj zaposlenih na neodređeno vreme ostao bez posla a i to se uglavnom završavalo sporazumnim ugovorom o raskidu. Za kraj razgovora Huđi je spomenuo preduzeće Leonardo koje je otpustilo 63 radnika, kao tehnološki višak. Radnicima nisu isplaćene zarade kao ni otpremine za odlazak na tržište rada gde je došlo do ozbiljnog kršenja Zakona o radu što je i ukazano vlasniku preduzeća. Ipak vredno je napomenuti da je ova firma plaćala zarade, poreze korektno radila u proteklih 15 godina, pa je i pitanje kako tim vlasnicima pomoći, a da kao krajnji rezultat imamo povratak ljudi na posao. Huđi još navodi da je posredstvom kontakta sa vlasnikom uspela da se isplati zarada za mart dok su platne liste za april i maj ostale neisplaćene pa su radnici bili prinuđeni da zatraže pomoć advokata.
25
jul
2020
MALI: DODATNA DIREKTNA PODRŠKA ZA PRIVREDU, PO 310 EVRA OD MILION ZAPOSLENIH
Ministar finansija Siniša Mali istakao je da je država našla način da izdvoji direktna novčana sredstva za privredu i zaposlene. „Nakon što smo u prethodna tri meseca isplatili tri minimalne zarade za 1.050.000 zaposlenih u 235.000 privrednih subjekata, našli smo prostora da nastavimo sa ovim merama tako da će u naredna dva meseca biti isplaćeno još 60% minimalne zarade zaposlenima, a za jedan mesec će biti odloženi i porezi i doprinosi na zarade. Prva uplata će u ruke zaposlenih stići već do 10. avgusta, dok druga uplata sledi u septembru. To je oko 18 hiljada dinara po zaposlenom za jedan mesec, odnosno oko 155 evra“, rekao je ministar. On je podsetio da je dosadašnji paket podrške bio vredan 5,1 milijardu evra, a da će ova dodatna izdvajanja državu koštati još oko 66 milijardi dinara. On je dodao da se očekuje da početkom naredne nedelje na sednici Vlade Republike Srbije bude usvojen i pravni akt kojim će jasno biti definisan nastavak direktne pomoći za privrednike.
24
jun
2020
MALI: ODLIČAN ODZIV PRIVREDE ZA POVOLJNE KREDITE POD GARANCIJOM DRŽAVE
Ministar finansija Siniša Mali danas je istakao da je bankama stigao zahtev za oko milijardu evra kredita, u okviru garantne šeme kojom država obezbeđuje pomoć za likvidnost i obrtna sredstva preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima, usled pandemije virusa korona.On je ocenio da je odziv privrede odličan, te da su ekonomske mere koje je država predvidela, u potpunosti odgovorile na krizu koju je virus korona izazvao. „Prema preseku 15. juna 2020. godine, odobreno je 6.332 kredita, ukupne vrednosti 526 miliona evra, uključujući i ugovorene kredite, kojih je 4.996, vrednosti 365 miliona evra. Istovremeno, radi se na odobravanju zahteva za još 3.449 kredita ukupne vrednosti 453 miliona evra. Ove cifre pokazuju da smo pogodili suštinu problema, a s druge strane ovakva mera garant je stabilnosti naše ekonomije i način da dodatno osnažimo privredu i osiguramo radna mesta“, naveo je Mali. Mali je podsetio da je garantna šema za kredite deo mera države, koja je za pomoć privredi i građanima izdvojila ukupno 5,1 milijardi evra.Ova vrsta pomoći, predviđena Uredbom o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, omogućava garanciju države za kredite vrednosti do dve milijarde evra.Ministar je napomenuo da je na raspolaganju privredi još oko milijardu evra u okviru garantne šeme i pozvao preduzeća i privrednike da se prijave.Period otplate je 36 meseci, a grejs period od devet do 12 meseci, dok država garantuje do 80 odsto iznosa zaduženja.
23
jun
2020
Dejan Kovač: PAPUČA KAO STATUSNI SIMBOL
Kada je, presedamnaest godina, upoznao starog subotičkog majstora – papučoša, Lajču Kujundžića, Dejan Kovač počeo je da se interesuje za ovaj stari umetnički zanat. Naše kratko ali plodonosno druženje, dalo mi je motivaciju da savladam tajne ovog zanata kako bi pokušao da od nestajanja sačuvam neprocenjivo kulturno nasleđe – kaže nam na početku priče Dejan Kovač koji je nakon Lajčine smrti nastavio da uči ali na svojim greškama i tako usavršava tehniku šivenja i izrade papuča. Danas je velemajstor u izradi papuča a zvanje je stekao na izložbama ručnih radova i umotvorina Vojvodine. Sama izrada papuča potiče iz vremena kada su na ovim prostorima boravili Turci, koji su pored ovog u ove krajeve doneli još dosta do tada nepoznatih zanata – kaže nam Dejan ističući da se na bunjevačkim ženskim papučama jasno vidi uticaj i mešanje istočne i zapadne civilizacije. Tako je tehnika izrade papuča preuzeta od turskih Terlukčija (majstora izrade obuće) dok je način ukrašavanja papuča preuzet sa evropskih dvorova. Koristili su se najskuplji materijali, lionska svila, pliš, brokat a vrhunske i nadaleko cenjene bunjevačke vezilje vezle su na papučama umetnički vez, srebrnim ili zlatnim koncem. Vezilje su svoju marljivost, strpljivost i ogromnu ljubav prema svom rodu utkale u bogatu i raskošnu nošnju a samim tim i u papuče koje su bile statusni simbol. Naime, što je više mlada cura imala u svom štafiru papuča bila je bolja prilika za udaju – kaže nam još Dejan Kovač dodajući da su papučoši ,u našem kraju, svoj procvat doživeli pre Prvog svetskog rata odnosno između dva rata kada je u Subotici bilo registrovano preko njih pedesetak a imali su čak i svoju pijacu, koja se nalazila ispred današnjeg Nepkera. Danas tradicionalne bunjevačke papuče naručuju porodice koje podržavaju, cene i poštuju bogatu kulturnu baštinu svojih predaka – dodaje Kovač ističući da se teško, u našim prodavnicama dolazi do materijala za izradu papuča. Nema dovoljno goveđe kože- krupona od kojeg se izrađuje donji deo papuče, kvalitine i originalne lionske svile, niti pliša pa se sve to nabavlja iz Mađarske, Hrvatske, Austrije, Italije. Za izradu papuča koriste se prirodni ekološki materijali – meko drvo topole za izradu peta, drveni gleng za ukrućivanje papuče, ovčija vuna za punjenje umake na koju naleže peta dok se za šivenje papuča koristi kanap zvani fonal od kudelje. Za izradu gornjeg dela papuče nekada se koristila svinjska koža a ja danas koristim veštačku– kaže još Kovač i dodaje da za izradu papuča koristi alat, star preko sto godina, kojim se služilo pet generacija. Nasledio sam alat od svog majstora ali i od mnogih dobronamernih ljudi koji su mi alat poklonili: čekić, klješta, razne noževe, drvene kalupe, bičkije, drvena glačala, igle za šivenje, drvene podloške zvane švabe, makaze kao i veliki drveni panj od bukve za kojim su na drvenom tronošcu sedeli i radili majstor, njegov šegrt ili kasnije kalfa. Veliki drveni panj zvani miolj Kovač je dobio od pokojnog Karla Blesića čiji su pradeda, deda i otac bili vrsni papučoši. Njegov otac Pere Blesić zvani Pere Šareni imao je tu čast da šije papuče za kraljev dvor u beogradu 1936. a šio je i zlatom vezene, na beloj šlingovanoj uzgljanci, papuče i za Jovanku Broz, kada je Tito prisustvovao prvoj gradskoj Dužijanci 1967. godine – priča Dejan Kovač. Danas pod najezdom jeftine, masovne proizvodnje svi nosimo manje više istu obuću sa čime stari zanati, iako cenjeni polako ali sigurno odlaze u prošlost. Pojedine ekonomski bolje države rade na zaštiti i očuvanju starih zanata, na razne načine podstičući rad ovih zanatlija koji predano rade na očuvanju bogate kulturne baštine dok kod nas to nije slučaj – kaže nam Kovač itičući da stari zanati u Vojvodini i Srbiji opstaju isključivo zbog velikog entuzijazma i ljubavi ljudi koji se njima bave.
22
jun
2020
Siniša Mali: USMERENI KA ISPUNJENJU OBEĆANJA
Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali rekao je danas da se kreće sa ozbiljnim i odgovornim radom, kako bi se u što kraćem vremenskom periodu ispunila obećanja, uvećao životni standard građana i da bi se došlo do cilja – prosečne plate od 900 evra i prosečne penzije od 440 evra. On je zahvalio građanima na ukazanom poverenju. Ministar je podsetio da je ispunjeno obećanje da će prosečna plata na kraju 2019. godine biti 500 evra, ali zahvaljujući teškim reformama koje je inicirao i sproveo predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.Govoreći o predstojećoj reviziji sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom koja se očekuje ove nedelje, ministar Mali je naveo da će glavne teme biti sprovođenje ekonomskih mera usled pandemije virusa korona, ali i program „Srbija 2025“.„Reviziju sporazuma i sastanke sa Misijom MMF-a ćemo održati onlajn. Treba da se pogleda stanje u budžetu, način na koji smo do sada sproveli mere usled pandemije virusa korona. Pokazali smo da smo ozbiljni, vodili smo računa o privrednicima, ali i o građanima. Oni sami kažu da smo spasili našu ekonomiju“, rekao je on i dodao da će poslednja uplata minimalne zarade biti 7. jula.Ministar je istakao da je zahvaljujući merama očuvana ekonomija Srbije, kao i da sa pravom želimo da zadržimo vodeću poziciju u Evropi.
06
maj
2020
MALI: SUTRA UPLATA MINIMALCA ZA 1.055.000 ZAPOSLENIH
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da će Vlada Srbije sutra na račun svih preduzeća koja su izrazila potrebu da im se pomogne uplatiti prvi minimalac za sve zaposlene.Reč je o iznosu od 32 milijarde dinara koji će biti uplaćen na račun 232.000 firmi a koji će pokriti minimalnu zaradu za 1.055.000 zaposlenih. Ministar je izrazio zadovoljstvo zbog ovog poteza, istakavši da ove mere pokazuju koliko nam je država jaka i finansijski stabilna. Precizirao je da će isti iznos biti isplaćen još dva puta u naredna dva meseca.„Osim uplate minimalca i odlaganja uplate poreza i doprinosa imamo i jeftine kredite koje odobravamo preko Fonda za razvoj. Zaključno sa današnjim danom 176 kompanija dobilo je te kredite. To su krediti na tri godine, sa kamatnom stopom od jedan odsto i grejs periodom od 9 do 12 meseci. Dakle, veoma povoljni krediti.
„Pozivam privrednike da se prijave, negde oko 3.000 njih je podnelo zahteve, neki su odobreni, neki su u razmatranju“, precizirao je Mali. On je pozvao preduzetnike da uzmu povoljne kredite za svoju likvidnost i podsetio na mogućnost uzimanja kredita preko komercijalnih banaka obezbeđenih putem garantne šeme. Mali je istakao da se, prema njegovim informacijama oko 80 odsto klijenata banaka – malih, srednjih i mikro preduzeca, odlučilo da dobije i ovu podršku.Početkom ove nedelje uplaćen je ceo izos penzije za vojne i poljoprivredne penzionere, kao i za one penzionere koji dolaze iz samostalnih delatnosti dok će za ostale penzija u celosti biti isplaćena 9. i 11. maja. Za penzionere će zatim 15. maja početi i isplata 100 evra novčane podrške. Tog dana, 15. maja počeće i prijava ostalih građana za dobijanje 100 evra i ona će trajati do 5. juna.
Mali je podsetio da procedura neće trajati duže od minuta, da će se ljudi prijavljivati ili preko portala Uprave za trezor ili kontakt – centra, da će biti u potpunosti bezbedna i da neće biti moguća bilo kakva zloupotreba podataka. Ministar je najavio i da se priprema predlog sektorskih mera za grane koje su najviše pogođene. Reč je o turizmu i ugostiteljstvu, transportu i logistici.
