U Srpskom kulturnom centru u ponedeljak je otvorena izložba “Tako su govorili naši preci” koju je pripremio Srpski nacionalni savjet Crne Gore . Izložba prevashodno ima istorijski karakter, ali cilj joj je da osavremeni i aktuelizuje znamenite istorijske ličnosti i pojedine istorijske periode srpskog naroda u Crnoj Gori. Izložba je prikaz velikih i večnih reči i misli koje su potekle od Svetog Simeona i Svetog Save, od vremena  Balšića, Crnojevića, Petrovića,  Kraljevine Jugoslavije, pa sve do Drugog svetskog rata. Kroz sublimaciju najznačajnijuh ličnosti i  njuhovih misli ukazano je na osećaj pripadnosti i kontinuitet srpskog nacionalnog identiteta u Crnoj Gori, sponu koja veže srpsku prošlost sa srpskom budućnošću.

Pokušavamo da pokažemo da postoji milenijumska postojanost srpskog naroda na ovim prostorima a to nedvosmislemo govore i citati na panoima i to je nešto što ne može ponuditi nijedan narod na prostoru Crne Gore niti nacionalna zajednica – rekao je ovom prilikomdr Momčilo Vuksanović, predsednik Srpskog nacionalnog savjeta Crne Gore dodajući da se uskoro u crnoj Gori očekuje popis stanovništva od kojeg će u mnogome zavisiti status i položaj srpskog naroda u Crnoj Gori . Mi se kao Srpski nacionalni savjet već više od 20 godina borimo za očuvanje tradicije, istorije i kulture srpskog naroda na prostoru Crne gore odnosno od vremena kada je vlast Crne Gore odlučila da pokrene inicijativu za izdvajanje iz zajedničke države Srbija i Crna Gora. Iako je došlo do promene vlasti odnos prema srpskom narodu nije se značajno promenio ali očekujemo da će to negde u buduće biti bolje i da ćemo na sledećem referendumu slobodno moći da se izjasnimo o tome kakvo je naše nacionalno , jezičko i versko opredeljenje . Izložbu je otvorio predsednik matice Srpske, Dragan Stanić ističući d asvi treba da negujemo kulturu sećanja, i da ne treba da pravimo falsifikate.  Ova izložba upravo to radi. Obara falsifikate i ono što možemo da kažemo je da vlast koja je pokušala da od Crnogoraca napravi naciju koja ne samo da nema veze sa Srbima nego je i antisrpski definisana  ta vlast je morala da obavi obračun sa svim svojim precima. To sam nazvao istragom predaka. Dakle vi morate ućutkati sve ove ljude, ućutkati pamćenje u sebi da biste onda napravili jednu naciju koja je deo etno inžinjeringa koji se u našem vremenu na raznim stranama sveta sprovodi – rekao je Stanić i istakao da je jedna od najčudnijih i najparadoksalnijih stvari  ta kako od Crnogoraca napraviti neku naciju a da izgube pamćenje koje svako od njih u porodici čuva generacijama.

Neverovatna je činjenica da je nekom palo na pamet da u okviru totalitarnih poredaka počne da stvara ideju o stvaranju crnogorske nacije koja bi bila antisrpski orijentisana. Mi mirno , građanski, možemo da kažemo da na to ne pristajemo . Mirno i kreativno prilazimo sopstvenoj istoriji bez zazora, opisujemo ono što jesmo i pravimo najveću moguću kreaciju, sve sledeći ono što je Njegoš činio i ne odričemo se onoga što jesmo. Mislim da tako možemo u Evropi postati ravnopravan narod sa narodina, kao narod koji ima punu samosvest i od toga ne treba odustajati. Izložba sadrži devet celina a pre Subotice videla ju je publika u Pljevljima, Beogradu i Novom Sadu.

Nakon samog otvaranja izložbe održana je promocija knjige Igora Mirovića „Povratak u logos“.

U mojoj trećoj knjizi poezije sabrao sam neka razmišljanja o aktuelnim zbivanjima u svetu, izazovima sa kojima se susreće običan čovek – rekao je Mirović navodeći da su mu neke pesme i proročke. U novembru 2019. godine napisao sam pesmu o virusima iz dubokih pećina koji nas vrebaju a evo iskoristili smo trenutak kada su se virusi primirili da predstavimo moju knjigu odnosno drugu stranu mog života, stranu koja me je još kao srednjoškolca, osamdesetih godina, ophrvala kada sam često učestvovao pesničkim susretima i bio zapažen. Igor Mirović svoju prvu knjigu objavljuje 1994. godine a 2004. godine i drugu. Treća knjiga “Povratak u logos” je aktuelna i označava večitu čovekovu borbu sa unutrašnjim nemirima, sa preispitivanjem sopstvenog života, sopstvene uloge, uloge okruženja. Jedan deo pesama ima i nacionalnu notu gde se u pesamama pominju Svetozar Miletić, Jaša Tomić kao i druge značajne ličnosti iz istorije Srba u Vojvodini. Tragom poslednjeg ciklusa u knjizi nastaće i nova knjiga koja će svetlost dana ugledati do kraja ove godine pod trenutno radnim naslovom “Razgovori u svetioniku”.

Igor Mirović je rođen 1968. godine u Kruševcu. Osnovnu i srednju školu, kao i Ekonomski fakultet završio je u Novom Sadu. Srpski je političar, ekonomista, književnik i predsednik Pokrajinske vlade Vojvodine Piše poeziju i do sada je objavio tri zbirke pesama prva njegova zbirka pesama, nastala na tragu mladalačkih razmišljanja, nosi naziv „Nebo nad Vizantijom“ i objavljena je 1994. godine u izdanju Književne zajednice Novog Sada. Deset godina kasnije „Prometej“ je objavio Mirovićevu drugu knjigu „Kremen plamen“

O svojoj trećoj knjizi „Povratak u Logos“ je rekao:

,, Pre svega pokušavam da i naslovom i stihovima u celini označim put kojim želim da koračam u budućnosti. „Povratkom u Logos“ zapravo želim da se vratim izvornijem razumevanju stvari, prilika, događaja i još izvornijem posmatranju ljudi i života. Knjiga „Povratak u Logos“ podeljena je u cikluse i poslednji, koji nosi naziv Svetionici, zapravo ukazuje na to da na tom putu u Logos postoje vatre i jarka svetla koja su nužna da bi taj put imao smisla. Ja sam ih u zbirci označio kroz poetske iskaze i doživljaje najznačajnijih Srba u Vojvodini u 19. veku i na početku 20. Veka“ .

Tako su tu i pesme „Predviđanja Đurđa Crnojevića“, „Dositej iz Čakova“, „Poslednji Zmajev pogled…“, „Svedočanstvo o Jakovu Tomiću“, „Knez Vojvodine“ (Svetozar Miletić) i druge.

Tim poslednjim pesmama u zbirci na neki način zatvaramo krug jer smo se odvojili od onog izvornog, identitetskog ali i prirodnog. I tokom 20. veka ušli u mnogo toga otuđenog, neprirodnog, veštačkog i mnogo toga što nas razdvaja i što među nama pravi velike lomove. „Povratak u Logos“ može biti i moja autobiografija, ali i autobiografska naznaka za svakog čitaoca“