U petak, 29.januara u Savremenoj galeriji otvorena je samostalna izložba slika, crteža, keramičkih instalacija, ilustracija i stripa Larise Ackov koju prati katalog sa tekstom Ane Popović Bodroža. Nakon višedecenijskog iskustva doživljavanja postavki raznih umetnika, u ovoj kući, mogu reći da postoje izložbe koje se nekako otimaju ovom prostoru odnosno ne stupaju sa njim u neku vrstu kontakta dok neke poput ove deluju kao da su namenski stvarane za ovaj prostor – rekao je na otvaranju Miroslav Jovančić, kustos izložbe dodajući da je Larisa stari znalac ove kuće.  Naime, ona se subotičkoj publici predstavila samostalnim izložbenim segmentom u okviru 14. Trijenala keramike gde je uočen i nagrađen njen poseban senzibilitet . U jednom trenutku, iz trodimenzionalnog prostora keramike, čudnom linijom razvoja desio se trenutak Larisinog prelaska u dvodimenzionalni prostor slike. Larisa radi i ima upravo to što sam ja uvek voleo a to je sposobnost da jednu „pesmu ispeva dugo“ . Da ima bogatu, punu ideju koja može iz sebe ispuštati nešto što će nas decenijama nadahnjivati – kaže još Jovančić dodajući da su za redom održane tri izložbe Kornelije Nađ, Ujhazi Adrien i sada Larise koje se na različite načine bave preispitivanjem čoveka, odnosno mestom čoveka  u svetu kojem živi. Možda neko nazove ovo begom od stvarnosti, da postoji lanac umetnika koji želi da se skloni iz ovoga , da ne učestvuje u nekoj vrsti isprogramiranog života ali Larisa svojim radovima  ne samo da ne beži od stvarnosti nego nudi odgovor –gde smo stali, šta smo izgubili. Jovančić je još istakao da za ovu umetnicu ne postoji strategija niti zanatski sistem koji proizvodi sistemske stvari iz razloga što Larisa ne razmišlja o slici. Ona prosto uzme i slika. Reč je o autorki koja je sklona, koja voli, koja se raduje nekoj vrsti detinjeg prepuštanja ovoj vrsti igre. Posetioci izložbe mogu da vide radove autorke u različitim tehnikama, od keramike, crteža, stripa pa sve do prostornih keramičkih instalacija. Izložbu sam sa radošću pripremala potpuno utonuvši u ovaj svet – rekla je Larisa ističuči da izlaganje u Subotici, za nju i njenu porodicu, gradu iz bajke mnogo znači .Nemušti jezik mi je od detinjstva jedan od omiljenih motiva iz bajki kada ljudsko biće stekne sposobnost da razume jezik prirode i divljih životinja, koji mu postaje putokaz u priči koja se dalje razvija. Ovaj motiv dugo je uporno progovarao kroz različite moje radove, i često bih se setila tog izraza. Jezik kojim se zapravo ne govori, nego osluškuje, i komunicira mislima. Samom energijom postojanja. Duhovi i bića prirode, žive i nežive, sa dušama i bićima ljudi, razgovaraju na ovom univerzalnom jeziku. Postoje u istoj istini. Izložba se može pogledati do 06. marta dok je projekat podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Grada Subotice.