Izložba Vanje Subotić – Identity egg u Savremenoj galeriji može se pogledati do 17. jula. Vanja Subotić u svom najnovijem opusu prezentovala je slike, umetničke knjige i instalacije. Vanja Subotić je dugogodišnja prijateljica naše kuće i poslednjih godinu dve je maltene postala sustavna u našoj instituciji – rekao je ovom prilikom kustos izložbe Miroslav Jovančić  ističući da Vanja ima tu neku vrstu kontinuiteta istrajnosti do neke vrste determinisanosti u svom radu . Vanja Subotić je 2010. godine diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Dušana Todorovića a 2013. godine položila je master kod mentora Gorana Despotovskog sa temom između reči i slike.  

Za Vanju pernamentno čini mi se  prisutna je potreba da se izražava ,kroz jedan vizuelno čisto likovni crtačko slikarski eksperimentatorski metod, odnosno kroz područje izgovorene reči ,kao najmanjeg bolnog sredstva za označavanje misli i ideje – kaže Jovančić dodajući da se Vanja maltene u isto vreme bavi  pitanjem sopstvenog indetiteta na mnogo različitih teritorija, toliko da su one čak i različite između sebe, što govori o njenoj radoznalosti i potrebi da njene odgovore traži i na drugim mestima ne samo na uobičajen način. Vanja se bavi i jogom i pitao sam je da li u njenim radovima vidimo eventualni uticaj praktikovanja ovog sporta na šta mi je odgovorila da o tome nije previše razmišljala da bi u njenom master radu našao tekst poput crtice o memoriji tela, o memoriji naših bića, našeg biološkog mesa , kostiju , ćelija vode ,od svega što smo sastavljeni gde moje ponovo postaje aktuelno. Naime, Vanja ima i jedan fokus koji se bavi ovim posmatranjem problema, gde se kaže da je telo samo sebi tautologija, jer ono zapravo oblikuje isto. U ovom slučaju, telo umetnice je telo umetničkog dela ili motiv umetničkog dela- kaže još Jovančić. Potraga za identitetom je svojstvena svakom biću, mi se intuitivno vraćamo u prošlost da bi smo to postigli. Uvek to  tražimo, negde bolno, što se već dogodilo. Možda se tamo naš indetitet oblikuje a zapravo indetitet  živi u stvarnosti. Beleženjem ovih trenutaka je jedan od načina da se prošlost na neki način sačuva, a kada beležimo sadašnji trenutak mi nismo u mogućnosti da ga sačuvamo identičnog, pa je moguće da ga fraktalno i esencionalno obeležimo – deo je teksta o izložbi Identity egg koji je kustos Miroslav Jovančić pročitao dodajući da je dragocena informacija koju svaki umetnik savršeno dobro poznaje, da zabeleženo nije uvek isto ono što i viđeno.

Identitet Vanje je nešto što možemo već sada da naslućujemo,možemo da naslutimo kojom energijom se taj identitet otvara, i kojom energijom taj identitet hoda svaki dan kroz život i traži određena uzbuđenja koja posle toga prenosi u svoje beleške i kao takav indentitet je nepresušna teritorija.