Za bunjevačku nacionalnu zajednicu ovo je istorijski dan jer smo konačno prihvaćeni kao  narod – nacionalna manjina u Republici Srbiji koja se prihvata i priznaje, ima svoju kuturu, tradiciju i jezik – rekao je danas vidno uzbuđen Mirko Bajić, odbornik u Skupštini Grada i predsednik Saveza bačkih Bunjevaca a potom se zahvalio Gradonačelniku Stevanu Bakiću na pokrenutoj inicijativi. Time što bunjevački jezik ulazi u službenu upotrebu Grada Subotice mi nikome ne nanosimo štetu. Naprotiv svima priznajemo i prihvatamo da svi podjedanko koriste ovo pravo koje i mi tražimo. Znamo za osporavanja koja potiču od strane hrvatske nacionalne manjine i njihovo je pravo da kažu šta misle a moje je da kažem da su oni koji se danas u Subotici izjašnjavaju kao Hrvati svi poreklom Bunjevci i ovim što smo uradili štitimo jezik njihovih predaka i trebali bi da nam  čestitaju i prihvate činjenice – rekao je Bajić dodajući da Bunjevci ne žele niti zaslužuju da budu meta za potkusurivanje jer samo žele da budu ono što jesu.

Bunjevci su u svim okolnostima opstali kao nacionalna zajednica a malo je primera u svetu da je neko toliko malobroj a opet toliko uporan da je ono što jeste. Ponosan sam na to što smo uspeli da budemo ono što jesmo da ostvarimo pravo na svoj jezik – rekao je Bajić još jednom ističući da je ovo za Bunjevce istorijska činjenica za koju se bore dugi niz godina. Da se radi o istorijskom momentu složio se i Gradonačelnik Stevan Bakić vidno razočaran ponašanjem odbornika Tomislava Žigmanova koje je nazvao nejasnim i u kojim je vidljivo izvrtanje istorijskih činjenica. Ja sam sa govornicom morao da pojašnjavam da ovde ne dolazi do ukidanja hrvatskog jezika nego do uvođenja u službenu upotrebu, bunjevačkog jezika i da bi zbog ove činjenice trebao da bude radostan jer Subotica sa ovim pokazuje veliki demokratski kapacitet i zaokružuje priču kojom se svi ponosimo. Bunjevačka nacionalna zajednica živi i radi više od tri veka i doprinosi samo doborbiti ovog grada – rekao je još Bakić ističući da se ista nikada nije suprotstavljala kada su se nekome davala određena prava . Delagacija bunjevačkog nacionalnog saveta prezentovala je dokaze za inicijativu.U prethodnih 20 godina uradili su stručnu i naučnu standardizaciju jezika koju je priznala država Srbija i tu je priči kraj. Inicijativu je od 60 odbornika podržalo 58 a Mirko Bajić u jednom momentu nije mogao da zadrži suze. Odbornik u Skupštini Grada koji je glasao protiv ovog predloga istakao je ovom prilikom da je odluka puna nedoslednosti, nejasnoća ukazujući na moguće rizike kada su u pitanju srpsko hrvatski odnosi i naravno na defecte kada su u pitanju stručni argumenti. 

Ovo je nonsens da jedan jezik koji unutar sebe nema kapacitete, u onom savremenom značenju tog pojma, u svim segmentima komunikacije , dobije status službene upotrebe.Ovaj jezik još uvek nema gramatiku ni pravopis kojim će pisati i raditi. Jezičko pismeno nasleđe je sa mnogo nejasnosti i pripada do devedesetih godina onim Bunjevcima koji sebe smatraju Hrvatima – rekao je Žigmanov dodajući da je iznenađen što njegovi argumenti nisu prihvaćeni. Ovaj čin imaće dalekosežne posledice a mi ćemo odluku gradskih vlasti prihvatiti. Ohrabreni oviom odlukom zatražićemo da se hrvatski kao službeni jezik uvede na celoj teritoriji Vojvodine i u mestima gde nema više od 15%  Hrvata .