Kustos – arheolog, Neda Dimovski i muzejski pedagog Aniko Mihajlović, zajednički su za decu pre svega predškolskog uzrasta napravile izložbu “Arheološka upoznavalica”. Pre svega cilj nam je bio da napravimo priču o arheologiji i ispravimo zablude koje deca imaju – kaže na početku priče za portal Suboticadnas.rs kustos –arheolog Neda ističući da mališani najčešće misle da je arheologija ili prikupljanje starih predmeta ili neka potraga za blagom. Od toga smo i krenule . Šta je arheologija?  Rekonstrukija prošlosti na osnovu ostataka materijalne kulture prati i pojedina pitanja. Sasvim jednostavna, prilagođena deci kojim se uvek stiže do tačnih odgovora kroz zadatke koje su ove dve mlade žene osmislile.  Kratko vreme je potrebno da dobijemo tačan odgovor na prvi zadatak prilikom obilska izložbe a to su odgovori na pitanja: Da li arheolozi pevaju u horu? Da li proučavaju krave? Da li izlaze na teren? Da li pak pišu knjige ili pak proučavaju predmete koje su našli? Korak dalje “male arheologe” sačekaće veštačka trava podeljena u tri dela a kako bi  im se približila arheološka šetnja kroz poljane odnosno sam pojam arheološkog lokaliteta. Obično u jesenjem periodu kada su njive preorane na površinu izviru  arheološki ostaci nekadašnjih kultura koje mi obilazimo, prikupljamo i beležimo tačne pozicije lokaliteta  na osnovu čega znamo o kakvoj vrsti  arheološkog lokaliteta se radi odnosno da li je u pitanju naselje,  crkva ili groblje – kaže nam još Neda dodajući da deca sa oduševljenjem prihvataju pripremljene blokčiće i olovke  i sa preciznošću u skladu sa njihovom starosnom dobi zapisuju šta su zatekli na ova tri mala lokaliteta. Na prvom delu “lokaliteta” postavili smo fragmente keramičkih posuda, ostatke životinjskih kostiju kao i ostatke  žrvnja (mlina) dok se na drugom delu male poljane  nalaze ostaci maltera, opeke , klinova koji svedoče o tome da je na ovom lokalitetu postojala neka građevina najverovatnije crkva dok smo u trećem delu postavile ostatke plastike koji će jednog dana po svemu sudeći biti arheološki nalazi ovog doba. Šalu na stranu sa druge strane hteli smo da skrenemo pažnju deci da je to nešto što ne treba raditi jer to jeste nešto što mi nalazimo na terenu pored arheoloških ostataka – dodaje još Nada ističući da jednako kao što čuvamo prošlost treba da čuvamo i budućnost i ne ostavljamo otpatke za sobom. Sve je pažljivo osmišljeno pa je tako odvojen prostor gde se nalazi vade, gde se o njima razgovara i u blokčiće zapisuju utisci.  Izložba je osmišljena do detalja kako za grupne tako i za porodične posete sa malo teksta ali na tri jezika sredine, srpskom, mađarskom i hrvatskom. Na izložbi deca će dobiti i odgovor na često postavljeno pitanje kako arheolozi istražuju kuće koje su pod zemljom i to u vidu jasne, njima lako shvatljive ilustracije. Na crtežu smo prikazali jednu polu ukopanu kuću, sa zidovima od drveta i nabijene zemlje, a potom takođe kroz crtež objasnili kako kuća propada – kaže nam još Neda ističući da je potom i objašnjeno šta se od ostataka najčešće i očuva: kuhinjska grnčarija, ostaci zidova odnosno životinjskih kostiju. Od velikog je značaja objasniti i deci koliko I šta može ugroziti arheološke lokalitete a i to su Neda i Aniko uspele opet na sasvim jednostavan i spontan način da dočaraju radoznalim mališanima.  Drvo na slici pokazuje koliko arheološki ostaci mogu biti oštećeni rastinjem a generalno govorimo o tome koliko su arheološki lokaliteti ugroženi i obradom zemlje i gradnjom a na žalost i zbog prisustva ljudi koji su u potrazi za blagom. Bitno je da svi zajedno od malih nogu učestvujemo u zaštiti arheološkog nasleđa jer ono što se u arheologiji jednom uništi više se ne može vratiti. U zanimljivo osmišljenoj kućici pokušale smo da deci dočaramo šta se sve može na jednom lokalitetu naći. Kakvi su to predmeti, od kakvog materijala , čemu su služili. Tu mali arheolozi dobijaju jo nekoliko odgovora i to zašto su u jednom momentu sekire od kamena u drugom od bronze odnosno metala. Naime, deca imaju zadatak da uđu u kućicu i da probaju da prepoznaju koji su to predmeti odnosno materijali koji su očuvani toliko dugo vremena a koji su materijali koji brzo propadaju. Sa decom pričamo o tome koji su to tipovi predmeta, po čemu se oni razilikuju a  predstavili smo i nakit i delove odeće kroz fibule. Radi se o kopčama koje su slične današnjim broševima koji su služili za prikopčavanje odeće a ponuđeno im je da i sami naprave fibulu kakva bi im se danas svidela. Predstavili smo im perle koje su osim što se nose na niskama i našivane na odeću i objasnili im da je nakit imao funkcionalnu i dekorativnu ulogu dok smo u arheološkom depou postavili nalaze od keramike kako bi deca videla kako se nekada skladištila hrana – objašnjava Neda ističući da su u vitrine stavljeni predmeti iz prošlosti kao i isti predmeti iz sadašnjosti gde je zadatak deteta da ih poveže po nameni. Pored keramičkih predmeta na izložbi su predstavljene i životinje tačnije ostaci životinjskih kostiju koje nam govore o ishrani čoveka kao i da su se životinjske kosti koristile i za izradu pojedinih predmeta. Ostaci životinjskih kostiju govore nam i da su nekada davno na ovom području živele vrste koje danas ne možemo ni da zamislimo dok su pojedini skeleti životinja bili vezani i za porodični kult. Na ulazu  u kuće iz doba  neolita  često su se mogle naći lobanje pragovečeta ili lobanja od gline u vidu glave govečeta na čega su postavljeni pravi rogovi što nam govori o jednoj drugoj dimenziji porodičnog kulta u prošlosti – kaže još Neda sa čime se istraživanje malih arheologa završava. Za kraj smo postavili mapu grada sa ucrtanim teritorijama mesnih zajednica sa po nekoliko lokaliteta gde svaki mališan može da pronađe mesnu zajednicu u kojoj živi i sazna da li u istoj postoje određeni arheološki lokaliteti. Ovu izložbu namenski smo pravile za decu nižeg uzrasta a želele smo da odgovorimo na sve njihove zahteve – kaže nam muzejski pedagog Aniko Mihajlović dodajući da su se trudile da ne koriste kompleksne reči kao i da na lep, jednostavan i interesantan način arheologiju približe deci. Imali smo dečicu koja su prilikom stvaranja izložbe dolazila i postavljala nam pitanja a i tražile smo njihova mišljenja odnosno da li im je sve što radimo interesantno. Deci je pre svega zanimljivo što je izložba interaktivna, što u njoj ima raznih zadataka, što moraju da razmišljaju u potrazi za rešenjem. Ova izložba interesantna je ne samo mlađoj nego i starijoj deci za koju je u pripremi zbirka zadataka, sa nešto dužim tekstovima.  Ovom izložbom cilj nam je da deci ne približimo samo arheologiju nego i muzej. Pogrešno je mišljenje da se u muzeju ćuti, kao i da se u muzeju nalaze predmeti koje ko zna ko razume . U suštini u muzeju se čuva naše zajedničko zaveštanje , a naš zadatak je da to predstavimo i približimo svakom posetiocu. Mi smo tu da čuvamo te predmete, da ih istražujemo  ali i da ih prezentujem – ističu Neda i Aniko dodajući da Muzej kao  institucija ne može da živi ukoliko nema publiku.

Leave a Reply

  • (not be published)