Mesna zajednica Zorka postala je samostalna 1984. godine nakon donete odluke o razdvajanju od danas MZ Peščara sa kojom su nekada činile jednu mesnu zajednicu. Teritorijalno je dosta razuđena i planski neizgrađena što podrazumeva dosta komunalnih problema –kaže nam predsednik Saveta ove MZ Adam Pletl dodajući da mnogi pravno imovinski odnosi u manjim ulicama nisu rešeni.  Ljudi vide da postoji ulica , da ima naziv, čovek plaća porez i misli da je sa tim  krug zatvoren  ali postoje primeri kada je neko imao plac od par motika koji nije mogao da proda u komadu pa ga je rasparcelisao, ostavio put koji nije pravno regulisan a to je sada još uvek privatno vlasništvo pa kada nešto treba da se radi svemu mora da prethodi eksproprijacija kako bi se odredili pravno-imovinski odnosi.

Danas MZ Zorka ima 68 ulica od čega čak 47 neasfaltiranih, 13 do pola asfaltiranih i i svega osam asfaltiranih u celosti a jedan od gorućih problema meštana pored pomenutog je vodovod i kanalizacija. Mesna zajednica sa Vodovodom pripremila je projektnu dokumentaciju za izgradnju 11 km vodovodne mreže, dok se sada čekaju grad, pokrajina i republika  da iznađu sredstva da se radovi urade sa čime bi polovina mesne zajednice bila priključena na vodovodnu mrežu . Problem pijaće vode, građana do kojih još nije stigla vodovodna i kanalizaciona mreža jesu postojeće septičke jame, koje se ulivaju u bunare pa se godinama unazad pije flaširana voda. Ipak uslovi za kanalizaciju su ozbiljan i skup poduhvat sa obzirom da širenju kanalizacione mreže prethodi izgradnja kolektora. Jedna od većih investicija u zadnjih desetak godina jeste asfaltiranje 1197 metara Sutjeske ulice kroz koju se , kako kaže Pletl nije moglo proći ni biciklom . Vrednost ulaganja bila je 30 miliona dinara. U MZ Zorka danas ne očekuju velika ulaganja ali očekuju bar približno jednaka ulaganja srazmerna sa infrastrukturnom opremljenošću drugih mesnih zajednica koje su na jednakoj udaljenosti od grada.

MZ Mali Bajmok u potpunosti je pokrivena vodovodnom i kanalizacionom mrežom, asfaltom i mi smatramo da moramo dostići taj nivo da bi se došlo do jednakog ulaganja – kaže Pletl. Osluškujemo probleme meštana i gotovo sve ih stavljamo u godišnji plan i program mesne zajednice a šta će od toga biti realizovano svakako nije na nama. MZ Zorka ima multifunkcionalan objekat od 540 m2, sagrađen 2010. godine u sklopu kojeg se nalazi zabavište, mesna zajednica, narodna kuhinja, ambulanta, gerontološki klub i apoteka koja na žalost više od godinu dana ne radi. U ambulanti postoji 2200 kartona a dnevno istu poseti 50 do 60 pacijenata dok je svega 5-10 recepata završavalo u apoteci. Na osnovu konkursa koji je raspisao Grad i firme koja je uzela u zakup poslovne prostore Apoteka Subotica, nadamo se da će Apoteka pored ambulante uskoro proraditi, kao i da će biti rentabilnija od prethodne. U MZ Zorka kažu da im nedostaje i dnevni boravak za decu. Naime, Masterplast ima oko 500-600 radnika a većina roditelja decu odvozi u grad u dnevni boravak. Voleli bi da se iznađe neko rešenje kako bi roditelji bili komotniji – kaže još Adam Pletl.

Meštani ove mesne zajednice dva puta godišnje zajedničkim snagama organizuju jesenje i prolećno sakupljanje smeća gde u okolini šume i okolnim ulicama sakupe velike količine otpada nakon čega organizuju neko zajedničko okupljanje gde se druže i zabavljaju. Mesna zajednica Zorka bezbedna je zona – kaže još Pletl dodajući da je pre nekoliko godina bilo dosta alkoholisanja u blizini šume u okolini Vikend naselja ali iz razloga što postoji dobra komunikacija sa policijom, po prijavi se svaki problem u najkraćem roku reši. Bitno je da se meštani odmah jave policiji a posle i nama da bi bili upućeni i znali kako da reagujemo – kaže još Pletl ističući da je, zbog nečije ture da migrate vozi do granice preko Srpskog šora u nekoliko navrata bilo neprijatnosti, kada se u jednom momentu na ulici našlo tridesetak muškaraca. U MZ Zorka veliku pažnju posvećuju deci koja su deo gotovo svake njihove akcije. Jedna od njih je bila i edukacija i pravljenja gnezda za plavoglave senice, vrstu u izumiranju, sa učenicima škole Ištvan Sečenji.