HRANIMO SE PRETEŽNO LOŠE- DR KAROLINA BERENJI

Oktobar je mesec pravilne ishrane a sudeći prema odabiru namirnica koje biramo za ishranu ne možemo se pohvaliti da se većina stanovnika hrani zdravo. Hranimo se pretežno loše ,odnosno najveći deo našeg stanovništva konzumira beli hleb, dok nekih 15 % stanovništva uzima hleb koji je od integralnog zrna ili sa semenkama ili hleb od crnog i polubelog brašna – kaže nam za portal Suboticadanas.rs dr Karolina Berenji, specijalista higijene dodajući da bi ovu naviku mogli relativno lako ispraviti. Naše stanovništvo jede i velike količine mesa, tačnije ono se gotovo svakodnevno nalazi trpezi iako je preporuka da se crveno meso u koje ubrajamo svinjsko, juneće i kozije meso  ne konzumiraju češće od dva a najviše do četiri puta mesečno – kaže nam dr Berenji ističući da je danas najpoželjniji način ishrane mediteranski. Ukoliko već uzimamo meso najbolje je da se na našoj trpezi nađe piletina odnosno riba kao i veća količina povrća i voća odnosno manja količina slatkiša i bezalkoholnih napitaka. Pravilna ishrana podrazueva konzumiranje namirnica  iz svih grupa, ali u količinama koje su preporučene. Ono na šta se  stavlja naglasak su namirnice biljnog porekla .To svakako može da se sagleda i sa ekološkog aspekta, održanja planete i održivog načina poljoprivrede iz razloga što je ishrana pretežno biljnog porekla daleko povoljnija. Povrće je važno konzumirati tokom svakog obroka dok samo za glavni obrok ono treba da čini polovinu našeg tanjira. Voće je takođe potrebno konzumirati svakodnevno a preporuka je jedna do dve voćke dnevno dok od mlečnih proizvoda treba birati one sa manjim procentom mlečne masti. Potrebno je obratiti pažnju  da proteine ne uzimamo samo iz mesa, jer ima ih i u soji, mahunarkama a to je i baza mediteranske kuhinje – mahunarke,pasulj,grašak ,sočivo ,leblebija,jezgrasto voće –orah ,badem, lešnik i semenke suncokreta, bundeve, lana kao i chia semenke  – kaže još dr Berenji navodeći da je od izuzetnog značaju koju vrstu masnoće konzumiramo a to pre svega treba da bude maslinovo ulje koje zbog sadržaja omega devet masnih kiselina ima značajnu ulogu u zaštiti zdravlja. Brza hrana je našla svoje mesto u svakodnevnom životu iz čistog komfora. Lakše je otići u pekaru i kupiti neko pecivo,nego ujutro spremiti ovsene pahuljice. Naime sama priprema ovsene kaše ne traje duže od 7 a otprilike vam toliko treba i u pekari dok čekate u redu za pecivo –kaže dr Berenji ističući da je sve ipak u dobroj organizaciji. Nepravilna ishrana može da izazove mnoge bolesti, odnosno smatra se da je ista odgovorna za 40% bolesti što svakako nije zanemarljiv procenat. Ono što je najčešće proizvod nepravilne ishrane je gojaznost i pothranjenost i u tom smislu postoji gomila nekih deficita tzv mikronutritivnih deficita kao što su nedostatak gvožđa pa imate posledičnu anemiju ili nedostatak nekih drugih minerala i vitamina. U 50% slučajeva naše stanovništvo boluje i umire od kardiovaskularnih oboljenja dok je ne retko oboljenje i dijabetes tip 2, gde je jedan od glavnih uzroka opet nepravilna ishrana. Svakako tu je i osteoropoza. Slaba struktura kostiju  isto je proizvod nepravilnog načina ishrane, naročito u puberteskom dobu, od 15-25 godine gde je od izuzetne važnosti unos kalcijuma ,vitamina d, magnezijuma – kaže još dr Berenji dodajući da je sada već naučno dokazano da određenom broju malignih bolesti doprinosi nepravilan način ishrane. Prevencija i svest o značaju pravilne ishrane veoma je važna a sa njom treba početi na vreme.  U periodu dok su deca u predškolskim ustanovama, oni imaju kontrolisani obrok, isplaniran od strane dijetičara i uglavnom odgovara standardima i pravilnicima propisanim za ishranu dece predškolskoj dobi. U školama je situacija znatno lošija  jer većina škola svoje kuhinje iznajmljuje privatnim licima ,odnosno pekarama koji prodaju ono što se deci najviše sviđa a to su lisnata peciva, zaslađeni sokovi i energetski napici. Sve ovo prema pravilniku koji je izdat 2018. godine ne bi trebalo da bude prisutno u školskim kantinama ali na terenu se može zateći svašta – kaže još dr Berenji ističući da bi pravilnikom trebalo na neki način zaštiti decu od nepravilne ishrane tako što će se zabraniti otvaranje objekta koji prodaje brzu hranu na udaljenosti od 200 metara od školskog objekta. Neke pravilnike već imamo a da li će oni ostati samo mrtvo slovo na papiru ostaje da se vidi.