KAKO NASTAJU SUBOTIČKI TRANSFORMERSI?

U okviru ciklusa radionica “Umetnost bez granica” Savremena galerija Subotica radionicu “Subotički transformersi” kao edukativni program izložbe Tibora Lazara “Vitamin, protein, kokain gde jedan segement izložbe sadrži tzv. “Streetfighters” odnosno neku vrstu transformersa.  Pošto je barok jedan umetnički period u kojem Tibor nalazi polazište za svoje stvaralaštvo i to se vidi kroz njegove radove, skulpture i slike, barokno obilje jedna od tačaka je i barokna arhitektura ali ne samo barokna nego i elektika, neoklasicizam, neorenesansa  a ponegde  i secesija – kaže za Suboticadanas.rs Jasmina Jovačić Vidaković, muzejska edukatorka i viša kustoskinja Savremene galerije u Subotici dodajući  da je Tibora fasciniralo, prikupljanje otpalih delova fasada sa starih građevina, njegovog prijatelja, te je odlučio da sve to poveže sa ovim periodima i napravi svojevrsno oživljavanje zgrada u vidu savremenog jezika kroz transformerse koji nastaju oživljavanjem elemenenata dekorativne plastike na fasadama istih. Pošto imamo nekoliko  kalendara iz 2018. godine inspirisanih detaljima sa subotičkih objekata mi smo odlučili da te kalendare damo kao polaznu tačku, da učesnici radionice uzimaju elemente i od njih grade subotičku varijantu transformersa odnosno naprave neku našu lokalnu varijantu transformersa odnosno njihobog viđenja kako bi mogle naše zgrade da ožive ako bi se pretvorile u nekog recimo super robota. Na radionici su učešće uzela deca različitih uzrasta kao i polaznici škole koji su se oduševili radovima Tibora Lazara. Mislim da su Tiborovi radovi deci veoma bliski zato što, osim što je njegovo polazište u nekim starijim istorijskim epohama o kojima oni trenutno ne znaju ništa, on sve to prevodi u savremeni trenutak bilo putem korišćenja materijala kao što su sprejevi  pa povezuje to sa grafitima i uličnom umetnošću bilo nekako tematski on transformište to polazište gde neke element uzima iz baroka a onda sa određenim detaljima mi vidimo da to nije delo iz tog doba nego da je delo nastalo u 21 .veku – kaže Jasmina Jovančić Vidaković i dodaje da baš tu ovaj umetnik jako lepo barata sa tim elementima što je izuzetno blisko deci. Figuracija je svuda prisutna, ima skulpture  i slike i to je nekako deci blisko, da se poistovete, jer onog momenta kada postoji neka figuracija deca nalaze neku svoju priču u tome što gledaju. Sama ideja radionice jako dopala umetniku i jedva čeka da vidi rezultate a izvesno je da će mu neki od radova biti direktna inspiracija za  proširenje ovog ciklusa. Decu iz “Male radionice” dovela je na radionicu voditeljica grupe Viktorija Kresanko koja izuzetno poštuje rad ovog umetnika. Ukoliko je umetnik veliko dete, što veliki umetnici i jesu onda se lako “kliknu” sa decom . Tiborovi radovi su jasni nema tu filozogfiranja, deca sve vide i sve im je jasno. On je izuzetan umetnik a i deci iz “Male radionice” se izložba izuzetno dopada kao I učešće na samoj radionici. Ovo što sad radimo je kolaž  a mi jako puno radimo i u našoj maloj radionici kolaže jer nama to i jeste specijalnost. Deci iz “Male radionice” odnosno grupe koju vodi Viktorija Kresanko nije stran odlazak u muzeje , na izložbe naprotiv ona u tome uživaju a to je i cilj iste. Sva deca, upisana su u grupu sa ciljem da bi dobila estetsko i umetmičko obrazovanje, koje im nedostaje ,ne zato što su im roditelji nemarni nego zato što jednostavno nemaju vremena – kaže nam još voditeljica ove grupe dodajući da pozdravlja što neki roditelji to spoznaju dok nije suviše kasno.