Dragana Dženopoljac: JEZIK JE “ŽIVA” STVAR I UČI SE RAZMENOM REČI

Sa koliko godina dete treba pravilno da izgovara glasove? Kada treba početi sa čitanjem detetu? Kada potražiti savet logopeda? “Nekoliko” pitanja koja smo postavili logopedu Dragani Dženopoljac, logoped u Razvojnom savetovalištu Doma zdravlja u Subotici, koja se potrudila da na svako od njih da razumljiv odgovor, pogodan za gotovo svakog roditelja. Vreme progovaranja povezano je sa pojavom prvih reči sa značenjem. To su obično  kratke, dvosložne reči koje se odnose na konkretne osobe, predmete ili situaciju. Prve reči se javljaju između desetog i trinaestog meseca života i individualno je obeležje, tako da jedno dete ranije progovori, već sa 10 meseci, a drugo dete oko 15-og meseca života, čak i u istoj porodici,  i to je u redu – kaže nam Dragana Dženopoljac ističući da ukoliko je prelingvistički period protekao uredno, očekuje se da dete  progovori “na vreme“. Pojavom prvih reči sa značenjam dete započinje svoj govorni razvoj. Pojavom kratke rečenice od dve  reči, oko 18-og meseca života, dete započinje razvoj maternjeg jezika. Pravilan izgovor glasova zavisi od mnogo faktora od kojih je najvažniji uticaj porodice i najbližeg okruženja na detetov govor – kaže Dženopoljac ističući  da se na uzrastu od 5,5 godina očekuje  da dete pravilno izgovara sve glasove maternjeg jezika. Izuzeci su glasovi R,L I LJ čija se pravilna artikulacija najčešće stabilizuje između 6. i 7.godine, ali obavezno pre polaska u školu. Najjednostavnije rečeno, govor se uči slušanjem i ponavljanjem reči i rečenica, u razgovoru sa detetom. Roditelji i članovi porodice su prvi i najvažniji modeli, govorni uzori koje dete imitira. Kasnije su to vaspitačice, učiteljice i druge veoma važne osobe u detetovom životu. U situaciji kada  je dete svakodnevno izloženo nepravilnom ili iskrivljenom načinu govora  samo će tako govoriti. Ako se ne utiče na detetov govor, na način izgovaranja glasova i reči, dete će produženo ‘’tepati’’, odnosno, razviće govorni poremećaj koji se ne može prevazići ili ‘’izrasti’’ bez pomoći logopeda.

Kada roditelji imaju bilo kakvu sumnju ili nedoumicu u vezi sa razvojem govora kod deteta, potrebno je da se jave logopedu koji je jedini i kompetentni stručnjak kada je u pitanju razvoj govora i jezika. Između ostalog, logopedi  u Razvojnom savetovalištu sprovode i obavezni preventivni sistematski pregled u četvrtoj godini deteta, na kome se konstatuje nivo govorno-jezičkog razvoja deteta, dobija se savet za stimulaciju, dogovara praćenje razvoja i upućuje na timsku obradu i konsultativne preglede, po potrebi. Roditelji su ravnopravni i neizostavni partneri svakog logopeda u terapiji govorno-jezičkih poremećaja. Njihova uloga je veoma značajna, a ponekad i odlučujuća za uspeh ili neuspeh terapije. Prve tri godine detetovog života su presudne za razvoj govora i jezika. To je razvojni period kada roditelj ima glavnu ulogu i najvažniji uticaj na razvoj govora i jezika svog deteta.  Savet logopeda, preporuke i uputstva za rad na stimulaciji razvoja ne daju nikakve rezultate bez angažovanja samih roditelja–kaže Dragana Dženopoljac. Svakako je vredno napomenuti da je pravilna i raznovrsna ishrana  veoma važna za detetov rast i razvoj, uopšte. Ono što je bitno za razvoj govora je način na koji dete  jede- da li jede čvrstu hranu, da li grize i kida zubima, kako žvaće i guta. Gnječenje, miksiranje, blendiranje, kašasti obroci koje dete samo guta, čak i kada je spremno i sposobno za žvakanje, utiču na razvoj fine motorike govornih organa, posebno jezika koji je i najvažniji za izgovor glasova. Da bi dete  pravilno izgovaralo glasove i reči, jezik mora da bude spretan, pokreti jezika precizni i koordinisani, a usne i donja vilica pokretljivi, a to se između ostalog razvija žvakanjem hrane. Takođe nijedan logoped neće preporučiti gledanje crtanih filmova kao aktivnost koja pomaže detetu da progovori ili nauči bilo koji jezik. Neće preporučiti ni upotrebu telefona ili tableta kao sredstva za učenje na ranom uzrastu. Naprotiv. Govor nam služi da bi razgovarali, da bi nekome preneli poruku, rekli svoje želje, potrebe, pričali o osećanjima i dešavanjima. Jezik je živa ‘’stvar’’ i uči se i razvija putem razmene reči i rečenica među ljudima, između deteta i odrasle osobe, među vršnjacima i decom. Sa televizorom se ne razgovara, a nove digitalne tehnologije koje agresivno utiču na razvoj detetovog mozga, jednim delom su osnovni i često jedini uzrok kasnog progovaranja i razvoja govornih poremećaja i poremćaja u ponašanju kod dece. Savet logopeda obavezno treba potražiti ukoliko dete razume a ne govori, a ima 18  meseci i više. U poslednjih pet, šest godina, veliki broj roditelja se javlja logopedu baš iz tog razloga. I u velikom procentu se ispostavi da je uzrok kašnjenja u progovaranju nedovoljna ili neadekvatna govorna stimulacija. Sa detetom se ne razgovara, deca se ne  igraju, ne čitaju im se dečije knjige, svakodnevne aktivnosti kao što je hranjenje, oblačenje, kupanje, šetnja i slično se obavljaju u tišini, brzo i mehanički ili uz tablet i telefon. Tako se detetu uskraćuju dragoceni trenuci učenja i sputava se razvoj detetovih sposobnosti.

Dragana Dženopoljac, sa svojom dugogodišnjom prijateljicom takođe logopedom Danijelom Rodić osnovala je udruženje Logopraktika sa registrovanom izdavačkom delatnošću , sa prvobitnom idejom da osmisle i izdaju specifičan logopedski material koji bi olakšao rad  logopedima da bi potom, pre tri godine izdale knjigu ‘’Logopedove pesmice za progovaranje’’ koja je jedinstvena knjiga na našim prostorima, namenjena deci uzrasta od 0 do 3 godine. Knjiga je postala veoma tražena, upravo je odštampan i treći tiraž. Bebe je sa oduševljenjem prihvataju, a roditelji nam pišu da im knjiga mnogo pomaže i da je čitanje postalo njihova svakodnevna zajednička aktivnost. Ova knjiga je pretočena i u pozorišnu predstavu koju izvodi Teatar u pelenama Dečjeg pozorišta u Subotici u režiji glumca Branislava Trifkovića. Nakon toga, napisale smo knjigu ‘’Logopedove pitalice za pričalice’’ koja je namenjena za uzrast 3+ , s ciljem da se stimuliše razumevanje govora i učenje novih reči i pojmova. Ova knjiga ima i svoj drugi život u obliku 13 kratkih filmova čiji je autor opet, naš drugar Bane glumac, koji je vreme karantina iskoristio da bi deci olakšao i ulepšao boravak kod kuće zanimljivim i edukativnim sadržajem iz naše knjige i zato smo mu posebno zahvalne. Prateći razvoj govora i jezika, treća knjiga ‘’Logopedove pesmice za pravilan izgovor’’  namenjena je deci uzrasta 3+ i odnosi se na pravilnu artikulaciju glasova srpskog jezika.  Ove dve mlade žene ideja imaju mnogo dok im  iz štampe ovih dana izlazi i treći praktikum- ‘’Logopraktikum fonema R’’.