Svečanom akademijom Bunjevačka zajednica obeležila je svoj nacionalni praznik „25.novembar 1918. Dan Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena“

U ime Pokrajinske vlade nacionalni praznik Bunjevcima čestitala je Dragana Milošević, pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Bunjevci su imali veliku ulogu u definisanju načela slobode, ravnopravnosti i prosperiteta, za načela koja su bila temelj svih odluka Velike narodne skupštine. Naša zahvalnost zbog toga mora da bude i velika i večna – rekla je Milošević da niko kao Bunjevci koji su i posle Velike narodne skupštine, a posebno posle Drugog svetskog rata, bili izloženi čak i brutalnim institucionalnim pritiscima da se odreknu sami sebe, nije pokazao toliko istrajnosti, toliko ponosa, toliko ljubavi prema svojim korenima i svom narodnom biću i, najzad, toliko lojalnosti prema našoj zajedničkoj državi Srbiji.

Prisutnima se na svečanoj akademiji obratio i Stevan Bakić navodeći da ječuvanje sećanja na Veliku narodnu skupštinu jedinstven primer da jedna manjinska zajednica odredi dan ujedinjenja sa Srbijom za svoj nacionalni praznik. Velika narodna skupština je naš zajednički ponos i događaj kojem su Bunjevci dali nemerljiv doprinos. Posebno isticanje Bunjevaca bila je posledica ogromnog zalaganja bunjevačke zajednice, naročito u Subotici, da se do kraja ostvari veliko delo oslobođenja i ujedinjenja. Ključan doprinos dao je Blaško Rajić, podržao je ideju Jaše Tomića da se Bačka, Banat i Baranja ujedine sa Srbijom, i tada je jasno određeno: „Bićemo jedni, svoji i nerazdvojni“. Tako je ostalo do danas, ali ne bez istorijskih lutanja i potresa. Dugo za Bunjevce nije bilo zasluženih plodova oslobođenja i ujedinenja – rekao je Bakić dodajući da seu savremenoj Srbiji vraćamo na zdrave osnove, slavimo ponovo istinske praznike naše ustavotvornosti i identiteta, kao i one koji su nam zajednički sa bratskim narodima. To svedočimo i prema bunjevačkoj kulturi, informisanju, naročito obrazovanju, a ove godine smo dostigli vrhunac kroz odluku da bunjevački jezik bude jedan o četiri jezika u službenoj upotrebi u Subotici.

Naših 84 delegata, na čelom sa Blaškom Rajićem, bili su deo građenja jednog drugačijeg sveta, na temeljima krvavih ratišta Prvog svetskog rata i jedne epske pobede srpske vojske. Nama, generacijama koje su došle posle ovih događaja ostaje na ponos što živimo u državi koja je, koliko god to bilo teško i koliko god to koštalo, uspela i znala da sačuva svoje granice – rekla je ovom prilikom dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine dodajući da uvek ostaje dug prema velikanima tog vremena i obaveza da se njihove ideje i žrtve ne iznevere, da se razvija sloboda ponajviše.

Evo nas i danas ovde kako se borimo za sebe, srećom i zahvalnošću, ne sami. Danas smo u Subatici, gde smo, uz zalaganje gradonačelnika Bakića, uz podršku skoro cele gradske skupštine, dobili pravo uvođenja bunjvačkog jezika u službenu upotrebu. Uzdignute glave idemo dalje, vreme je pokazalo da hrabre i uporne sreća uvek prati – rekla je još dr Kujundžić Ostojić.