Glumac Dečjeg pozorišta, Branislav Trifković, ne ume da miruje ni kada nam je mir “prepisan”. Naime, sa dolaskom Covid-19 u naš kraj, rad u pozorištu naglo je prekinut ali ne i njegove ideje. Svi smo se povukli u kuće i čekali. Ali ja nisam mogao dugo da čekam. Bacio sam se u akciju pravljenja malih filmskih formi- kaže nam Brane ističući da ga je, pre dvadeset godina, pravim virusom, koji ni danas ne popušta, zarazio reditelj Želimir Žilnik , na radionici kratkometražnog i dokumentarnog filma. Brane odlučuje da “čekanje kod kuće” prekrati pravljenjem priloga za najmlađe a inspiraciju je dobio od autorki “Logopraktike” Dragane Dženopoljac i Danijele Rodić odnosno u njihovoj knjizi “Logopedove pitalice za pričalice”. Sa Draganom i Danijelom Brane ne sarađuje prvi put. Naime, zajedničkim snagama napravili su “čist subotički proizvod” predstavu “Pričalice” koju su napisale baš njih dve. Teatar u pelenama je projekat koji je počeo svoj život , pre desetak godina, u subotičkom Dečjem pozorištu i bio je namenjen deci uzrasta od 0-36 meseci. Ovu predstavu režirala je gošća rediteljka iz Mađarske , Rita Kiš dok sam ja zajedno sa dve koleginice Elvirom Gal i Jelenom Rašković imao čast da uzmem učešće u njoj. Predstava se pokazala kao pun pogodak i sa njom smo imali priliku da obiđemo mnoga mesta a i dan danas je na repertoaru našeg pozorišta. U međuvremenu i ja u pozorištu režiram dve predstave za bebe “Kupalica-prljalica” i  pomenute “Pričalice”. Formula za prvih pet epizoda  “Logopedovih pitalica za pričalice” bila je jednostavna: lutka + ja + dopisnica sa Kelebije. Moja koleginica Danka Balać i njeno troje dece: Draga. Stefan i Tasa  + Jovana, devojčica iz komšiluka. Jovani je valjda snimanje dosadilo a ja sam prelaskom Drine šestu epizodu snimio sa divnim dečakom Ninianom. Tada je Brane dobio ideju da video priloge prikuplja po belom svetu, gde god ima prijatelje. Napisao je pisamce a u kratkom roku stiže i veliki broj video zapisa pa su u sedmoj i osmoj epizodi akteri bili deca iz Francuske, Holandije, Nemačke, Bugarske, Engleske, BiH, Norveške, Kanade, USA, Austrije, Mađarske, Australije, Hrvatske i Srbije. Onda smo se spustili na zemlju pa su mi gosti bili članovi teatarske družine „Shadowplay“, škole srpskog jezika „Kometa“ iz Bostona odnosno članovi dramake sekcije iz Gračanice.Najbitnije je da svaka epizoda ima neki svoj šmek i da se deci a i odraslima dopada. Pre odlaska na letnju pauzu ostalo je da snimimo još 5-6 epizoda kaže nam Brane dodajući da mu je , kao i uvek, i u ovom poduhvatu pomogla porodica (ćerka Ema i supruga Livi). Rađeno je sve is čiste ljubavi i igre, bez osvrtanja na tehničke parametre. Valjda je zato i čitava priča bila pitka ko god da ju je pogledao.  Čiča miča i gotova je priča – kaže na  Brane do neke nove ideje.