Subotica danas: Šta je predpraznična depresija odnosno šta ona podrazumeva?

Boris Telečki: Predpraznična depresija kao posebna pojava ne postoji, postoji osnovno depresivno stanje koje može da se tokom praznika ili pre praznika pojača. Priroda depresivnog poremećaja je takva da utiče na način na koji se hranimo, spavamo, kako se osećamo i kako se doživljavamo. Mnogi za sebe govore da su “depresivni”, ali prava depresija nije loše raspoloženje i tuga koja će proći za dan ili dva uz malo dobre volje, dobro društvo, razgovor sa prijateljima ili uz šetnju. U stvari, prava depresija se ne može odagnati snagom volje i nema koristi od blagonaklonih reči ljudi oko nas da se saberemo, stisnemo zube i idemo dalje, ili opaski poput “s obzirom šta ti se dešava, nije ni čudo da si depresivan/na i da razmišljaš o najgorem”. Depresija je bolest raspoloženja koja zahvata i telo i misli. Najlakše je prepoznati depresiju kroz osnovne simptome, a značajno je napomenuti da je potrebno da simptomi traju najmanje 2 nedelje ili duže.Treba napomenuti da depresija može biti blaga, umerena, teška i teška sa psihotičnim elementima. Osnovne simptome čine:

– Nedostatak životne radosti ili smanjenje uživanja u mnogim aktivnostima u odnosu na period pre pojave bolesti;

– Osećaj tuge ili žalosti. Osoba se nekada oseća vise praznom nego tužnom, ili navodi da je istovremeno i tužna i prazna;

– Bezvoljnost, kao gubitak interesa za hobije i sve drugo u čemu je osoba ranije uživala;

– Niska energija i brzo umaranje;

– Strah se javlja kod mnogih, najčešće vezan uz misli kako će se nešto loše da se dogodi;

– Smanjenje sna, najčešće kao nesanica i rano buđenje, ali i kao pojačana potreba za snom;

–  Razmišljanje o samoubistvu i smrti uopšte;

– Teškoće u donošenju odluka, oštećena koncentracija i pažnja, smanjeno samopouzdanje i samopoštovanje, osećaj krivice, bezvrednosti i bespomoćnosti;

–  Stalne fizičke smetnje kao glavobolja, probadanja, vrtoglavica, hronični bolovi, usporenost u kretanju, razdražljivost, nemogućnost otpuštanja i gubitak odnosno povećanje telesne mase

Subotica danas: Da li praznici mogu da „bole“?

Boris Telečki: Po svemu iznesenom, mogu. Praznici su teži i mogu da pojačaju tugu, osećaj bespomoćnosti i očaja kod ljudi koji se inače suočavaju sa sličnim osećajima i depresivnim stanjima u kojim svet ne vide na optimističan način. Takve osobe tada, ne trebamo terati da „budu euforične“, radosne ili bilo šta što „priliči“ praznicima već trebamo da ih prihvatimo, razumemo i podržimo.

Subotica danas:  Kada se i u kojim slučajevima se javlja?

Boris Telečki : Uzroci leže u nekoliko ravni koje zajedno, kod različitih osoba u različitim odnosima, uzrokuju depresiju: genetska konstitucija (neke osobe su sklonije razvoju depresivnih reakcija), psihološki razvoj i struktura ličnosti koja se formira u kontekstu porodice i društva, adekvatnost mehanizama odbrane, gubitak bliske/ih osoba, gubitak socijalne sigurnosti, stres, prirodne katastrofe, telesne bolesti, društvene promene i nesigurnost,  i dr. Svi ovi faktori zajedno doprinose poremećaju ravnoteže neurotransmitera u mozgu (pre svega serotonina i noradrenalina, ali i drugih za funkciju mozga važnih molekula), što za rezultat ima pojavu depresije. Depresivna stanja, pre i tokom praznika mogu samo da se pojačaju. Npr. kod nekoga ko je u procesu tugovanja činjenica da iste provodi bez drage osobe može da pojača osećaj usamljenosti, tuge i očaja.

Subotica danas: Kako sprečiti predprazničnu depresiju?

Boris Telečki:  Sprečiti je nažalost, kada je u pitanju i ranije depresivna osoba, ne možemo. Možemo da razumemo, prihvatimo i podržimo osobu da potraži pomoć, ali i da joj istom tom podrškom pomognemo da lakše prevaziđe intenzivna stanja. Kada bliska osoba postane depresivna, mnogi odnosi unutar porodice, neke druge grupe ili prijateljstva postanu poremećeni. Iz prva je teško shvatiti šta se događa, pa se javljaju osećaji nemoći, besa, nestrpljenje i neverica prema osobi koja je depresivna. Zbog ovakvih osećanja često padnemo u iskušenje da kažemo osobi : ”Saberi se, nije to ništa”, “Sve je to samo u tvojoj glavi”, “Potrudi se više, nemoj da se prepuštaš”, “I drugima je teško, pa se trude”, “Trgni se”, “Depresija je luksuz, nema se danas vremena za to” itd. Neophodno je zapamtiti i imati na umu da osoba koja boluje od depresije nije u stanju da pomogne sebi na način kako bi to inače činila. Stoga su nežna briga, iskazivanje ljubavi, strpljenje i ohrabrivanje neophodni prema depresivnoj osobi.

Subotica danas:  Da li osoba na kraju godine treba da napravi rezime svega onog što je zacrtala na početku iste i koliko je to dobro? Da li i neuspeh može izazvati tugu?

Boris Telečki: Svi mi imamo svoje načine prilagođavanja realnosti. Svaki pojedinac ima i svoje rituale ili činove koji mu pomažu u prilagođavanju, dakle, to treba da bude izbor i odluka tog istog pojedinca. Što se neuspeha tiče, naravno i on može da izazove tugu, kod ljudi kojima su postavljana visoka očekivanja, koji i sami imaju stroga i visoka očekivanje prema sebi. Takvi ljudi u slučaju neuspeha ili onoga što sami percipiraju kao neuspeh, mogu da osete tugu i razočaranje.