U petak (4. juna) svečano je, na Glavnom trgu otkriven spomenik, Karolju Birou, bivšem Gradonačelniku Subotice. Spomenik je u bronzi a jedinstvenu celinu čini i prethodno postavljena maketa Gradske kuće i oglasna tabla. Otkrivajući ovaj spomenik kao da prizivamo duha. Naime, do skora, mnogi nisu znali kako je izgledao Karolj Biro kao što nije poznata ni činjenica da je umro u velikoj bedi i siromaštvu, 21. februara 1952. godine u 88. godini, 500 metara od Gradske kuće u stanu koji je nasledio od oca – rekao je na otvaranju spomenika Ištvan Pastor, predsednik Skupštine AP Vojvodina i idejni tvorac da se spomenik Karolju Birou podigne u centru grada i istakao da je stan Karolja Biroa nakon njegove smrti  dodeljen stanarima dok su njegove lične stvari i stari komadi nameštaja sa kojima je raspolagao dugo stajali u podrumu kuće. Ipak želja nekadašnjeg Gradonačelnika Subotice se ispunila pa se njegova dva ormara i pisaći sto nalaze na mestu gde služe ljudima sa plemenitim ciljevima baš kao što je i on radio za vreme obavljanja funkcije Gradonačelnika od  decembra 1902. do novembra 1918. godine.

Karolj Biro preživeo je dva svetska rata i njegovo ime nikada nije ukaljano ni za vreme rata ni za vreme vršenja javne službe kao Gradonačelnik. Zašto je onda njegovo ime izbrisano iz sećanja i istorije grada? Mnogi ni danas ne znaju koja je kuća pripadala nesumnjivo najuspešnijem Gradonačelniku Subotice jer na istoj nema spomen table kao što u Subotici ne postoji ni ulica nazvana po njemu – kaže Pastor ističući da je Karolj Biro od danas ponovo deo naše subotičke svakodnevnice .  Biće jedan od nas kao što je uvek i bio . Krenuo je kući, raspoloženo i smireno dok mu se na licu ocrtava spokoj , što možemo videti na svim njegovim fotografijama. Drago mu je kada ljudi stanu na trenutak uz njega da ga pozdrave i da se slikaju sa njim. Pogled mu nije uperen u Gradsku kuću. On o njoj ne razmišlja kao o uspehu nego kao o potencijalu grada isto kao i o Paliću koji praktično nikada ne posećuje jer se mnogo bolje oseća na svom gazdinstvu nadomak Starog Žednika i radije se druži sa gazdama, voćarima i pekačima rakije. Pre nego što je postao Gradonačelnik Karolj Biro puno je govorio o tome da će Grad napredovati samo ako se tada još nerazvijena industrija, privreda i trgovina zajednički unapređuju.  Režiser Orson Vels prvi je koristio filmsko rešenje kojim je vizuelno nagovestio da je 20. vek doba štampe. Nije to bilo drugačije ni u Subotici gde je štampa u to vreme objavljivala javne teme i trudila se da stvori atmosferu u javnosti odnosno da formira javni život  prema političkim opredeljenjima novinara i vlasnika istih. Političari su , naime, međusobno vodili verbalne bitke i takmičili se na izborima a štampa je često intenzivnije formirala politički život nego sami izabrani čelnici. Na ovu pojavu podseća nas reklamni stub koji čini deo ove kompozicije , pogodan za informisanje ali ne i za formiranje mišljenja naspram novina koje su ispunjavale oba cilja.

Kada su svi bili okupirani izgradnjom Gradske kuće štampa je pisala sledeće: Subotica nije ni industrijski ni trgovački grad. Ovde je još uvek zemlja gospodar a poljoprivreda je u Subotici uglavnom ekstenzivna gde deo dragocenog humusa stoji neobrađen  dok su poljoprivredne alatke i mašine veoma slične onima kojie su koristili naši preci. Nema tu napretka. Zanatlije su nepoverljive prema onima koji pričaju sa zapada a trgovina ne želi da napusti svoje patrijahalne okvire dok Grad čine prašnjave i neuređene ulice. Poznat nam je ovaj pristup i izrazi. Prašnjav i sumoran ravničarski Grad, najveće selo na svetu…Od Kostolanjija, do Ervina Šinkoa pa sve do novinara koji su nemilosrdno krtikikovali grad  i učestvovali u tome da Suboticu prikažu drugačije dok je zapravo Grad svim snagama nastojao da stane na put razvoja a njegovi čelnici u tim idejama nisu zaostajali iako su interesi bečkog dvora često sputavali ostvarivanje njihovih ideja – kaže još Pastor dodajući da je boljim korišćenjem zemljišnih poseda imovina grada značajno porasla. Naime, prodajom najudaljenijih perifernih peskovitih zemljišta koja gradu nisu donosile nikakvu korist , pored toga što je kroz kamate značajno povećao prihode, za Grad je stvorena mogućnost da se iz istih osnuje Fond za razvoj koji je  omogućio izgradnju Gradske kuće , banje Palić, Gradskog vodovoda i kanalizacione mreže. Deo peskovitih pašnjaka lošeg kvaliteta, nepogodnih za stočarstvo Grad je podelio na parcele  koje je izdao na 25 godina kako bi sprečio segregaciju stanovništva. Karolj Biro  nikada nije omalovažavao stanovnike ovog provincijskog grada jer je želeo da unapredi industriju i trgovinu zajedno sa poljoprivredom ne gledajući sa visine na mentalitet Subotičana. Njene stanovnike nije smatrao zaostalim jer su ostajali privrženi svojoj zemlji – rekao je još Pastor ističuči da je Biro i pre i posle 1918. godine ostao privržen mađarskom nacionalnom identitetu. Mogao se poniziti. Moliti za milost. Biti pokoran i kukavica ali nije. I dok svi gradovi neguju sećanja na ličnosti koje su ostavile veliki uticaj u formianju njihovog izgleda, urbanih sadržaja i samo njima svojstvenih karakterstika  Subotica Grad, tako ponosan na svoju Gradsku kuću i kupalište na Paliću izbrisala je uspomenu na svog Gradonačelnika kojem se može zahvaliti na svemu što i danas čini ambijent grada. Subotica je ćutala ali ljudi nisu zaboravili Karolja Biroa i upravo zato došlo je vreme da se ovaj duh utelovi i konačno zauzme mesto koje mu u istoriji Grada pripada. Postavljanje skultpure odnosno njeno današnje svečano otrivanje jeste praznik ovog momenta. Subotica je jedinstven grad koju su uvek tri nacionalne zajednice doživljavale svojom što je značilo da su te tri zajednice trebale naučiti da prihvate da  to što oni doživljavaju svojim  isto tako pripada i drugima. Istoriju i priču o Subotici obeležavaju periodi suživota nacionalnih zajednica jednih pored drugih  kao i periodi kada su bili jedni protiv drugih. Otkrivanje spomenika Karolju Birou predstavlja prekretnicu u istoriji Grada jer se njime briše nezdrav i neprihvatljiv stav koji se prepoznaje po razmišljanju, po svojatanju grada. Mi smo za zajedničko razmišljanje za zajednički napredak i zajedničku svakodnevnicu – rekao je još  Ištvan Pastor  i zahvalio se Bogdanu Labanu, tada u funkciji Gradonačelnika,  koji je izašao u susret i bio partner u  inicijativi odnosno podržao je do samog kraja.

On je razumeo da je Karolj Biro bio mađarski političar ali i Gradonačelnik Subotice i tako deo zajedničke gradske prošlosti sviju nas. Javna i politička uloga Karolja Biroa , njegovo nastojanje i rezultati izazivaju poštovanje dok njegovo angažovanje može da nam svima posluži kao primer . Ubeđen sam da strateškim razmišljanjem o budućnosti grada, time što se lik Karolja Biroa vraća u istoriju Grada, Subotica dobija nazad svoju ravnotežu koja joj je ideološkim zasnovanim pristupima oduzeta. Mada većina misli da je mađarski Gradonačelnik smenjen ulaskom srpske vojske u Suboticu, Karolja Biroa smenili su članovi formiranog nacionalnog saveta na čelu sa novinarom Emilom Halašom koji je dve nedelje kasnije na željezničkoj stanici dočekao srpsku vojsku. Razrešenje Karolja Biroa bilo je rezultat mađarsko unutar političkih odnosa mada većina Mađara misli drugačije a sada posle 100 godina ovo je važno napomenuti. Mađarski nacionalni savet odbio je i molbu Karolja Biroa za penziju kao i da bude pohvaljen za 16 godina uspešnog upravljanja Gradom– naglasio je Pastor.

Karolj Biro bio je Gradonačelnik Subotice od decembra 1902. do novembra 1918. godine, 16 godina po dužini mandata odmah iza Lazara Mamužića koji je ovu finkciju obavljao 18 godina. Zahvaljujući ovom Gradonačelniku Grad je dobio izgled dostojan rangu slobodnog kraljevskog grada  I njegovoj veličini . Za vreme svog delovanja Karolj Biro je nastojao da planski u stilu secesije formira modernu sliku gradaa najveće delo koje je stvorio za vreme svog delovanja nesumnjivo je Gradska kuća. Sam objekat izgrađen je od 1908. godine do 1910. prema projektima Marcela Komora i Dežea Jakaba a unutrašnji radovi trajali su još de godine. Svečano otvaranje Gradske kuće upriličeno je 15. septembra 1912. na koje su poziv dobili premijer, više ministara i 26 gradonačelnika. Neka ova zgrada svojim ogromnim dimenzijama postane vesnik veličine grada I njegove rastuće snage – rekao je u  svom svečanom govoru Karolj Biro i toga dana građanima na upotrebu pored Gradske kuće predao objekte na obali Palićkog jezera. Za vreme Karolja Biroa nije se razvijala samo Subotica neviđenom brzinom nego i Palić gde je kupalište u ono vreme postalo prava turistička atrakcija. Pored Velike terase izgrađen je I najmanji objekat izgrađen u stilu secesije Muzički paviljon u kojem je u to vreme nastupao orkestar a istog dana otvoren je i Ženski strand ogromna drvena građevina podignuta iznad vodene površine jezera u kojoj su kupačice ostale skrivene od znatiželjnih pogleda prolaznika. Baš kao što je simbol Subotice Gradska kuća simbol Palića je Vodotoranj izgrađen zaslugom Karolja Biroa koji služi kao kapija turisičkog dela Palića a nekada je ispred njega bilo stajalište tramvaja sa kojim su stizali brojni kupači.