Biti baletski igrač znači razumeti život i lepotu postojanja. Subotičani ovu privilegiju u svom Gradu imaju od 1990. godine zahvaljujući Baletskoj školi “Raičević” koja godinama uči devojčice i dečake da je balet jedna od najlepših profesija, da zahteva puno odricanja ali da daje puno. Balet je strast, ljubav, nadahnuće, izvlači najbolje iz čoveka i čini ga spremnim za sve životne izazove.

Subotica danas: Sam začetak ideje o Baletskoj školi? Koji je bio motiv?

Natalija Raičević: Osnovna baletska škola “Raičević” osnovana je 1990-te godine kao istureno odeljenje Baletske škole u Novom Sadu. Moja majka je radila kao učiteljica i gledajući devojčice koje su volele pokret i scensku igru na školskim priredbama, poželela je da u Subotici postoji institucija koja će školovati i negovati  pokret. Pošto potičem iz porodice prosvetnih radnika, majka je kao sto sam rekla učiteljica, otac mi je profesor matematike, nije bila opcija da se otvori studio plesa nego su se borili da osnuju školu za osnovno baletsko obrazovanje koji bi bio prvi stepenik talentovanim devojčicama ka odabiru profesije baletskih igrača. Od 1998. godine naša Baletka škola “Raičević” dobila je akreditaciju da radi kao prva privatna baletska Škola u Srbiji i priznata je od strane Ministarstva Prosvete kao samostalna škola.

Subotica danas: Koliko truda i rada je bilo potrebno da bi danas imali jednu ovakvu školu ?

Natalija Raičević : U baletskim školama je uvek problem stručni kadar. Sećam se kroz svoje odrastanje da je mama uvek imala problem da održi stručne ljude u radu sa decom. Uvek je imala pomoć beogradske i novosadske baletske škole, koje su nesebično pružale pomoć u mentorstvu našoj školi. Profesorica Smilja Ilijć svakog vikenda dolazila da kontroliše i podučava kadar koji je radio u našoj školi kao i profesorica Ksenija Kecojević, nekadašnja direktorica baletske škole « Lujo Davičo ». Nakon mog povratka iz Pariza gde sam diplomirala pedagogiju klasičnog baleta, problemi mentorstva i praćenja nastave su nam olakšani, iako je sada sve moja odgovornost. I danas lepo sarađujemo sa pomenutim školama i uvek nam znači kada neko od njihovih profesora prisustvuje našim završnim ispitima.  Vremenom je svest naših sugrađana o baletskoj školi i benefitu vežbi kroz osnovno baletsko obrazovanje, koje nisu samo korisne za decu koja će se baviti klasičnim baletom već i za sve devojčice koje imaju probleme sa pravilnim držanjem, ravnim stopalima, krivom kičmom počela da raste i samim tim je rasla i potreba za većim prostorom. Tako smo selili školu tri puta do sada, što nije bilo lako, ali smo trideset prvu školsku godinu konačno započeli u našim prostorijama renoviranim i prilagođenim u potpunosti potrebama baletske škole.  Mimo toga, naša škola je privatna škola koja se finansira iz sopstvenih sredstava i školarina roditelja i nekada je ekonomski veoma teško opstati, posebno sada u vremenu pandemije koja će nadam se uskoro biti iza nas. Srećom, škola je uvek imala podršku prijatelja koji su prepoznali kvalitet našeg rada i trud koji ulažemo u rad sa decom i uskočili u kriznim  momentima gde je nekada i opstanak škole bio upitan. Uvek želim da naglasim svoju zahvalnost  gospodinu Laslu Gubičaku i njegovoj suprugi Nataši Gubišak, Sintiji Čipak Katić, predsednici školskog odbora kao i svim članovima školskog odbora i koji su u teškim momentima nesebično pomagali da škola opstane i da Subotička deca i dalje imaju osnovno baletsko obrazovanje u svom gradu.

Subotica danas : Baletska škola iznedrila je mnogobrojne igrače ?Koliko uspevate da održite kontakt sa njima i da li možete da kažete da se za svoje učenike posebno vežete ?

Iz naše škole je tokom proteklih trideset godina otišlo mnogo dece za Novi Sad i Beograd gde su nastavljali svoje srednjoškolsko baletsko obrazovanje. Neki su nastavljali da ostaju u baletu a neki su svoja interesovanja posle završene srednje baletske škole usmerili ka drugim zanimanjima. Danas u baletu Srpskog narodnog pozorišta igraju Sonja Batić, Bojana Zajović i Nikola Stamenović. Diana Radić je član baleta Opere u Ljubljani, moji učenici su trenutno maturanti u Baletskoj školi u Novom Sadu-Mina Horvat i u Beogradu Jelena Milošev. U  Budimpešti drugi razred srednje škole pohađa Petra Gubičak. Na savremenom odseku u Novom Sadu, drugi srednje, je Sofija Kozarić. Ognjen Petrić ,prvi razred srednje baletske škole u Novom Sadu ,na odseku klasičan balet…. Naravno da smo sa njima  u kontaktu, svi koji smo bili njihovi nastavnici. Većina dece koja odu na raspustu dođu u školu ispričaju nam njihove probleme i podele njihove radosti. Mi se trudimo kao kolektiv da ih ispratimo u njihov dalji život koji su odabrali, ali da im usadimo saznanje da smo uvek tu za njih kada smo im potrebni i to se zaista i pokazalo tako. Ja volim uvek da se osvrnem na decu koja su klasičan balet odabrala kao profesuju, jer to jeste primarni cilj naše škole, prepoznati i odnegovati talenat uz sve ostalo što je potrebno za nastavak školovanja, ali isto tako imamo divne uspomene na decu koja su završila osnovnu baletsku školu i koja takođe dolaze kada im vreme dozvoljava. Često se prisećamo anegdota koje smo zajedno prošli, koncerata, časova, zajedničkog vremena. Lepo je znati da smo uspeli da oplemenimo njihovo odrastanje kroz našu školu i da im razvijemo ljubav prema baletu, gde u njima uvek vidim školovanu publiku koja poštuje i voli klasičan balet.

Subotica danas :  Devojčice i dečaci koji žele da se bave klasičnim baletom na šta treba da budu spremni ? Koliko je potrebno odricanja ?

Natalija Raičević :  Jako mi se dopala rečenica «  Baletski igrači su najbolji sportisti među umetnicima i najbolji umetnici među sportistima «  Pošto naše zanimanje nije mnogo poznato iza scene, nekako mi ova rečenica ukratko objašnjava naš poziv. Sigurno se nekada neko bavio sportom pa je poznato šta je sve potreno da biste postali sportista kao i sa  umetnošću da biste postali  glumac, operski pevač , muzičar…

Subotica danas : Kako je podeljena nastava po grupama ? Koji se predmeti izučavaju u osnovnoj Baletskoj školi Raičević ?

Natalija Raičević : Deca su podeljena po starosnoj dobi po grupama i razredima. Upisujemo decu od 3 godine u grupu bebe balerine, nakon toga stasavaju za baletsko zabavište, mlađi pripremni i pripremni razred, nakon toga stariji pripremni i pripremni prvi razred. U te grupe spadaju deca od 3 do 9-10 godina i imaju predmet klasičan balet dva ili tri puta nedeljno u zavisnosti od godišta. Plan i program rada sa decom menja se shodno grupi u koju su upisani gde se počinje sa osnovnim pojmovima i osećaju prostora u najranijim uzrastima i vezbama korekcije tela i fizickih predispozicija. Kasnije se sve više dodaju elementi klasičnog baleta koji se izvežbavaju i gde se deca pripremaju za upis u prvi razred osnovne Baletske škole. U tim mlađim uzrastima naše škole primenjujemo program francuske škole Opera de Paris , a kasniji uzrasti rade po planu i programu ruske škole Agripine Vaganove. Osnovna baletska škola je raspoređena u četiri razreda. Prvi i drugi razred pohađaju predmete klasičan balet kao glavni predmet i primenjena gimnastika kao sporedni predmet. U trećem razredu dobijaju narodnu igru i solfeđo, dok u četvrtom razredu imaju još i savremenu igru i istorijsko balske igre. Kao i u muzičkim školama u decembru mesecu deca polažu kontrolne ispite a svakog juna godišnji ispit koji su komisijski.

Subotica danas : Kada se vrši upis u školu i šta je ono sto bi trebalo znati prilikom istog ?

Natalija Raičević : Upise vršimo od 20. avgusta za novu školsku godinu dok je prijemni ispit za upis u prvi razred krajem juna meseca. Prilikom odluke da svoje dete roditelji upišu u našu školu treba da znaju da je naša škola jedina baletska škola u Subotici i da kadar koji radi u njoj za cilj ima negovanje lepog ponašanja, drugačijeg odrastanja kroz klasičnu muziku i lepotu pokreta. Zaista nije važno upisati našu školu samo sa motivom da dete treba da se bavi klasičnim baletom niti treba da dodje naučeno. Ovo je škola, u kojoj mi treba da  se potrudimo da naučimo dete  igri i pravilnosti izvođena elemenata klasičnog baleta negujući ljubav prema umetnosti i scenskim profesijama.

Subotica danas : Dramski studio i škola latinoameričkih plesova je nešto što ste uveli kao novinu ?

Natalija Raičević : U sklopu Baletske škole Dramski studio je pre sedam godina osnovao Luka Mihovilović, kako bi se realizovala idejada  da jedan prostor funkcioniše u više oblasti, koje se međusobno prepliću. Danas dramski studio vodi glumac Vladimir Grbić a od nedavno je Svetozar Dimović višetruki prvak plesa u staroj Jugoslaviji i Srbiji, počeo da radi latinoameričke plesove u vidu rekreacije ali se nadam da će se steći uslovi da se u što skorije vreme proširimo kako bi plesom mogla da se bave i deca.

Informativni razgovor  može se zakazati svaki dan u periodu od 17 :00-20 :00 na telefon 024 546 892 putem instagram i fejsbuk profila Osnovna Baletska skola Raičević a i više informacija o školi na web sajtu www.baletraicevic.edu.rs  Škola se nalazi na adresi Jovana Mikića 28.