Početkom marta Aleksandar Toković subotički kantautor obeležio je 40 godina rada u muzici koji je počeo kako kaže još u srednjoj školi. Muzika mu je ulepšala život i dala jedan vedriji ton. Aleksandar Toković povodom ovog jubileja izdao je i knjigu „Sećanja i ljubavi“ koju na žalost još uvek, zbog aktuelne epidemiološke situacije, nije stigao da promoviše.

Subotica danas: Kako je sve počelo i odakle ljubav prema muzici?

Aleksandar Toković: Još kao srednjoškolac počeo sam da učestvujem u kulturnom životu mog sela Bajmoka, nakon toga Subotice a kasnije je došao Festival ljubavi i vina gde me kao viteza vina poznaju u celoj Srbiji.  Ipak, prvi susret sa muzikom dogodio se u prvom razredu osnovne škole kada sam se zaljubio u jednu crvenu gitaru koja je stajala u izlogu. Svakodnevno sam odlazio do tog izloga i neprestano je gledao sve dok prodavačica nije rekla mojoj mami da mi kupe tu gitaru. Kao nagradu za sve petice na kraju prvog polugodišta dobio sam željenu gitaru i prve časove sviranja. U tome nisam bio uporan. Suvoparne note i vežbe, nisu me privlačile pa sam na časove ubrzo prestao da idem . Potom je usledilo sviranje usne harmonike, nakon toga sviranje klavira a nakon toga nekoliko godina pevanja u horu da bi sve sve skoncentrisalo u jaku želju da se bavim muzikom.

Subotica danas:  Da li se sećate Vašeg prvog većeg uspeha u muzičkoj karijeri?

Aleksandar Toković: Prvi veći uspeh dogodio se u srednjoj školi. Sa mojom drugaricom iz zabavišta pevali smo zajedno u duetu kad smo došli na ideju da uradimo pesmu na i danas aktuenu temu ekologije. Napisali smo pesmu i sa istom nastupili u tada popularnoj emisiji „Znanje imanje“ dok je drugi veći uspeh usledio na fakultetu kada sam sa Slavicom učestvovao na Festivalu akustičarske muzike u Sivcu gde smo osvojili prvo mesto, zahvaljujući njenoj pesmi „Naša stvarnost“. Prva nagrada i za muziku i za tekst tada jeste bila velika jer je to bio respektabilan festival na koji su dolazili muzičari iz cele Jugoslavije. Nakon toga dogodio se i jedan veoma važan koncert u mojoj karijeri a to je koncert u velikoj većnici Gradske kuće, održan 10. marta 1981. godine.

Subotica danas: Nagrade i uspeh vas nisu mimoišle ni u vojsci?

Aleksandar Toković: Kao kantautor na takmičenju „Tito, revolucija, mir“ osvajao sam mnoge nagrade a prve nagrade osvajao sam i sa svojim rodoljubivim pesmama. Imao sma svoj kvartet, dve gitare i dva pitomca koji pevaju. Bili smo nerazdvojna četvorka. Nas četvoro iz Zagreba, Dubrovnika, Valjeva i Subotice imali smo toliko lepih nastupa, koji su nam ulepšali život. Naime, prisustvovali smo svim većim zabavama koje su se organizovale u  15 kasarni u Zadru, gde sam služio vojsku.

Subotica danas: Da li ste imali uzore u pevanju?

Aleksandar Toković: Ja sam imao starijeg brata koji je sakupljao ploče a to je bilo vreme ploča. On preko nedelje, sa obzirom da je u srednju školu išao u Bačkoj Topoli nije bio kod kuće pa sam ja mao svo vreme sveta da na gramofonu te ploče vrtim i upijam svo znanje. U pojedinim fazama slušao sam Ibricu Jusića, Dragana Stojnića, Mikija Jevremovića a potom Kemala Montena, Olivera Dragojevića..

Subotica danas: Kako reagujete na pohvale odnosno kritike?Aleksandar Toković: Sve je to individualno . U jednoj karijeri mora biti i dobrih i manje dobrih nastupa. Nemamo šta drugo da pokažemo osim svoje ideje, teksta, zamisli, muzike i nastupa i to može nekom da se svidi ili ne. Nisam mogao da procenim kada je to bila podrška a kada iskrena

pohvala ali znam da sam kroz nastupe doživeo mnogo lepih trenutaka, nastupa, koncerata, pevajuči svoje pesme .

Subotica danas: 2001. godine izdajete Cd na kojoj se našlo 10 numera za koje ste sami napisali muziku i tekst?

Aleksandar Toković: Produkcijska kuća IPMM izdala je CD za koji je sve aranžmane napisao Dejan Pejović te 2001. godine. Na albumu se našlo 10 pesama za koje sam napisao i tekst i muziku a nosio je naziv „Sećanja i ljubavi“. Kada sam se zainteresovao da uradim spot posavetovali su me da izaberem numeru koja nekako najviše osvaja. Odlučio sam da odem na turneju gde sam svoje numere predstavio na pedesetak radio i tv stanica kada se i izdvojila, mediteranska pesma „Stari znak“ za koju je snimljen i spot. Iste te godine nadovezuje se i Festival kada ja pišem pesmu za Biljanu Živanović, koja je pevala na mom albumu prateće vokale. Pošto se festival nikada nije održao mi odlučujemo da pesmu ipak objavimo a pri tom i organizujemo Festival posvećen ljubavi i vinu. Ušli smo u studio snimili numeru a za svega mesec dana i organizovali Festival koji je u narednih desetak godina okupio veliki broj eminentnih umetnika iz cele bivše Jugoslavije.

Subotica danas: Šta je sa festivalom danas?

Aleksandar Toković: 20. po redu festival prvi put ove godine, zbog aktuelne epidemiološke situacije, bio je van Gradske kuće. Održan je u dečjem pozorištu ali je zadovoljio sva očekivanja dok je gost večeri bio Frano Lasić. Uradio sam i retrospektivnu dešavanja na festivalu od prve godine gde sam uspeo da pomenem  sve učesnike kroz refren ili bar strofu. Na Festivalu neka od svojih prvih pojavljivanja imali su Igor Terzija, Mirna Radulović, Boban i Lidija kao i mnogi drugi.

Subotica danas: Šta je za vas muzika?

Aleksandar Toković: Veoma ću kratko odgovoriti da je muzika moj život. Iako mi je muzika uvek bila samo pasija a ne posao, kada sumiram svih 40 godina ja sam svojom karijerom zadovoljan. Nikada nisam bio rob ničega i ništa se kod mene nije moralo. Mere su vrlo važne kod mene jer imati meru znači imati dobar odnos prema životu.