Promocija kataloga sa izložbe “Gestovi gradske svakodnevice”  Aleksandra Botića održana je, u sredu, u Savremenoj galeriji,  u sklopu manifestacije “Muzeji za 10”. Savremena galerija, postaće i bogatija za nekoliko radova ovog umetnika a sam umetnik na pitanje kako se oseća umetnik kada mu rad postane deo javne kolekcije kaže da ne postoji bolje mesto za delo umetnika, nego što je neki muzej ili galerija. S vremena na vreme, na nekoj od tematskih izložbi on će biti predstavljen iako autor voli i da njegov rad završi i u nekoj od privatnih kolekcija. Savremena galerija već raspolaže sa nekoliko radova ovog umetnika a na novogodišnju čestitku za 2021. godinu postavila je i njegovu grafiku “Diznilend”.

Prva grafika koja je ostala u kolekciji Savremene galerije je grafika sa moje magistarske izložbe “Sveti radnik” koja je meni izuzetno draga sa izraženom socijalnom notom u sebi dok je druga grafika “Diznilend” nastala u prostorijama radionice u sklopu Grafičkog ateljea gde sam radio sa svojim profesorom Radovanom Jandrićem i njegovih troje studenata. Tehnička superiornost na grafici izuzetno je vidljiva dok je socijalna priča koja je bila u drugom planu. Prisutnost nevidljive socijalne teme je ono što sam ja živeo i što mi živimo  – kaže Botić navodeći da je socijalni kontekst nekada donosio nazivom grafike, nazivom izložbe ili isečkom iz novina koji podstiče na razmišljanje gde, kako i kakav je trenutak u kojem živimo. Izložba “Gestovi gradske svakodnevice” deo je doktorskog projekta Aleksandra Botića.

Proces nastajanja izložbe bio je naopak. Grafike su nastale prve a potom sam  fotografisao prizore koje sam smatrao relevantnim, a koji su uticali na rad, što je bilo izuzetno zanimljivo iz razloga što sam bukvalno pronalazio iste fleke, ostavljenu kantu…Radovi su nastali prvo,  ne kao refleksija vidljivih gradskih prilika nego kao rezultat unutrašnjeg doživljaja koji grad sa sobom nosi. Umetnik još ističe da među gradovima ne pravi razliku a to što je neki grad manji ili veći ne utiče na to kako sam grad funkcioniše dok kako kaže postoje neka prepoznatljiva mesta koja svaki grad čine gradom. Aleksandar Botić stvaranje jednog svog rada ne počinje idejom.

Pošto nemam svoj grafički atelje i stvaram za svojim radnim stolom gde se nalazi sve što mi je potrebno. Rad na skicama počinje tako što običnom olovkom nacrtam kvadrat i podelim ga na četiri dela a potom na radnom stolu pronalazim elemente i prosto nekad pustim da se sami smeste. Kada krenem da radim to je pre svega artikulisana umetnička ideja jer u umetnosti ne postoji slučajnost u stopostotnoj meri. Tu vidim analogiju sa gradskom ulicom jer ako zamislimo da su to neka četiri pločnika u gradu, ta četiri pločnika mogu biti tragovi gume, ulja koje je procurilo, papir od đubreta kojeg je vetar doneo i zalepio na ivicu i u tom smislu sam i u samoj metodologiji rada pronašao analogiju sa tim načinima na koji grad pravi svoje likovne senzacije. Maske koje su svuda po ulici sada kao neizbežni element “novokomponovanog đubreta” Botiću se neće naći u radovima, jer kako kaže ovog perioda pod maskama nekako i ne želi da se seća. Anilizirajući svoje radove Botić je prešao klasičan put od realizma ka apstrakciji.  Kada sam počeo da radim apstraktne radove ideja je prestala da bude dominantna a ja sam tražeći neke likovne odnose došao do radova koje sada radim. Botićeve grafike lako su prepoznatljive a umetniku to veoma znači. Linorez je na neki način  odredio i moj likovni izraz . Koliko god ti pokušavao da kroz tehniku sprovedes likovnu ideju, sama tehnika formira tebe kao stvaralačku ličnost– kaže Botić dodajući da mu za jednu grafiku u tehnici linoreza bilo potrebno dva do tri meseca. Zbog kratkih rokova morao sam da pronađem tehniku koja će mi pružiti vizuelni efekat kao linorez i kada sam došao do rešenja da sito štampa može to da izvede odštampao sam moju prvu sito štampu koja se pokazala kao dobar izbor. Kod sito štampe se isto štampa svaka boja , koja praktično mora da ima svoju ploču. Dok je kod linoreza to ploča od linoleuma, kod sito štampe je to osvetljeno i razvijeno sito. Štampa se boja za bojom a osnovni problem mi je bio da nađem sito štampara koji bi mogao da štampa ovaj format jer je ista potpuno potisnuta iz komercijalne upotrebe. Botić već radi na novim grafikama ali kako kaže ovoga puta  su koloristički svedenije, dok su motivi manje više vrlo bliski osim što je sve otišlo korak dalje kada je u pitanju širina poteza odnosno korak dalje u pravcu apstrakovanja.